Позориште

кајање, Племенита лаж), Милован Видаковић (Властеличић, Девојка из Маријенбурга), К, Исаковић (Лепа Гркиња), В. Јакшић и браћа Туцаковићи (Ла Перуз), Аркадије Белан (Опадачи), Јован Клајић (Завера против Млетака), М, Д. Рашић (Заира), Мојсије Живојиновић (Скитничка Конфузија), Димитрије Аврамовић (Кореџио), Јулије Радишић (Фијеско), Вава Ђорђевић, (Персијанка), Аристид Николић (Богомољка), Божидар Радичевић (Виљем Тек), М, А. Симић (Наредник, Опасно вуседетво, забуна и хитрост), Спиро Деметровић Которанин (Браћа по звезди, Сеоска кућа на друму; Издајица, Две ноћи у Валадолиду, Ја сам мој брат, Млади племић и дрвар, Природа и уметност, Први пут у позоришту, Јелва, Низ бисера, Петрипа Керенпух, Повле поноћи, Светко-

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Војнички бегунац.“) То је један од оних комада, који св увек радо гледа на нашој позорници, нарочито ако се добро игра, а то беше у недељу 23. децембра. Сви приказивачи, и стари и млади, играли б; 6 вољом, пасу у тој својој доброј вољи местимице, где се томе прилика дала, као н. пр. у „Ззрињској кавани,“ малом претеривали ад тајогет дФејесфанопет рори! сајемаш. Од старијих добро су се држали Ј. Маринковићка (Драгиња), Зорић (Доловић), Мекићка (Ј. Поповићева), Недељковић (Рајко), а од млађих Лукић (Монти), Петровић (Неситовић), Л. Хаџићева (Јулка) и Добриновић, који је као Грујица био добар, па се и вешто пренемагао као „швалер на ноте“ и кав материна маза, само што се од свог млађаног жара дао по где где занети, па је и оно чинио, што му као Грујици није приличило. Тако н. пр. кад долазе људи с вилама у хватанку, а нашти се Грујица сакријепод сто, пати провирује испод њега, наравно на, велико весеље и задовољство Чика-Стевиног света. Што приличи Никици, не приличи Грујици. да то бисмо га пријатељски световали, да се окане „есектхашераја,“ ако му је збиља стало до приказивачке уметности и до свога глумачког напретка. То бисмо исто дошапнули и Соколовићу, који је иначе с Божовићем заједно био тога вечера ћото визбпепз рћигипаз регзопаз. Б. Хаџићева има леп глас, алт, и лепо би отпевала била чајџину песму, да је господин капелнив према њеном гласу био удесио ту песму за свирачви збор. —0—

п додо дЕ ји што Е. » („Француско-пруски рат“ на мађарској позорници.) „Француско-пруски рат“ шаљива игра Косте Трифковића приказана је ових дана у мађарском позоришту у Баји.

вина занатлија, Шест новчића, Овадљива браћа, Дебора, Госпоја с камелијама, Не ћу се женити, 80, година из живота карташева, Кријомчари, Љубавни запивник, Опасна тетка, Срнац,; Поглавица ноћне страже, Набоб, Политички кувар, Бал у Јаворју, Најбољи лечник, Јантарска вештица, двонар св, Павла у Лондону, Шоншон, Сеоска простота, Малац, жалац, палац, Љубав све може, Млинар и његово дете, Џрециова, Закупник 0странски, Марија. кћи пуковније, Ноћ и јутро, Читање код кућне чуварице, Лумп), Љ. Вукотиновић (Бретислав и Јута, Гозба, Слепци, Састанак у дрињу, Љубав на ћошку), В, Вежић (Чаша воде, Госпођица од Сен-Сира, Уображени болевник, Пет, Тврдица.)

(Наставиће се.)

То позориште стоји под управом Е. Супера, који је овога лета давао неколико представа у Новоме Саду, па је ту набавио тај комад и многе друге. Комад нашег Трифковића примљен је, као што нам пишу, веома добро. На мађарски језик превео га је наш песник Мита Поповић.

% (Позориште на Цетињу.) На Цетињу у Црној Гори дограђена је пре двадесетак дана лепа позоришна дворана, и у њој се почело приказивати 18. д. м. Шрва представа, као што нам јављају, испала је тако добро, да је цетињска публика изрекла жељу, да се не прекидају представе, а нарочито је кнез Никола готов да пружи сваку помоћ. Према тој жељи наумило је цетињско доброваљачко позоришно друштво, да свакога месеца даје три до четири представе, па је умодило управитеља народног позоришта у Новоме Саду за позоришна дела. Управа сетој молби свесрдно одазвала и одмах је послала и замскана и још нека друга позоришна дела, која су удесна за представљање у цетињском позоришту. У том драговољачком позоришном друштву има за сада три представљачице и шест представљача. Сретно да Бог да! Ми од свега ерца желимо тој младој дружиници лепа успеха и да устраје у тој својој лепој и племенитој намери! у

њи ЖЕ Бо % (сан Краљевића Марка.) Добро уређивани илустровани чешки лист „Ођгалу Жуофа ,“ што излази у Прагу два пута у месецу увек на два табака, донео је у последњим својим бројевима лепу слику „Сан Краљевића Марка,“ коју је нацртао К. Мајкенер, а осим тога почео је саопштавати и чланак „Песме српске и хрватске.“ Тај чла-. нак написао је на чешком језику М. Ђорђевић.

Издаје управа српског народног позоришта.