Позориште

и и ак

Оржа ВА ДРЕ А

Евица и пређашњи. _

КВИЦА (ступи лагано у собу.) Јован, И то, по сво-

ме обичају, у наелоњачи и у братовљевом шлоФроку. Са свим добро, не ћу га још пробудити, Прво да видимо шта Милан пише, (Извади писамце и чита) „блатка моја Евице! Ја ћу доћи тачно у шест сата, али ако желиш, да дођем пре, а ти ми јави, јер бих се и онако врло радо опростио · једне несносне посете, која ми је за после подне пријављена. Како стоји са нашим стварима» Хоће ли наша љубав још дуго остати несносна. тајна» Ох, ја једва чекам да пелом свету кажем, да те неизмерно љубим, Твој Милан,“ (Пољуби писмо) Дра-

ти мој Милан, како ме воли, како је нестрпљив, |

Ах! А зар ја нисам Кад бих само смела да се брату исповедим! Већ сам толико пута наумила, па кад већ мислим, готово је, а мени се тако

нешто етегне овде (показује на грло) да нисам у

стању ни речице изустити, А кад би ме брат запитао шта ми је онда му кажем, да ме боли глава, а он ме онда по сата саветује, да се чувам од промаје и да ми неке пилуле, које морам да гутам ни крива ни дужна. До сада сам већ због Милана сто двадесет и седам пилула прогутала, Толико жртава није · ваљда принела ни Јулија евоме Ромеу. Али брзо,

да му одтоворим, Чини ми се кад му пишем, да ве вњиме разговарам! (Пређе столу и пише писмо) „Драти мој! Твоје вам писмо примила и пољубила, Велиш да ћеш доћи у шест сата, а ако желим пре, да ти јавим, Да како, што пре то боље, тако ћеш се бар опростити несносне посете, која те очекује. Моји још ништа не знају, за то мора наша љубав још тајна остати, Чувај се, молим те, да се како не одаш. Окорим до виђења. Твоја Евица.“ Тако, писмо је готово, а вада ћемо да пробудимо постиљон дамур—а! (Приђе Јовану) Јоване! (Јован хрче) Јоване море!

Јован, Не дрмајте ме!

Евица. Шта је» Шта говориш»

Јован, Не дрмајте ме, велим. кад се ФотограФишем, Евица. Шта је; Фотогравишет 2

Јован, Никад мира од навале депутација, Евицал. Депутација >

Јован, Оставите вашу молбу овде, ја ћу већ _ видити.

Евица. Море, Јоване, шта је теби Зар ти још спаваш» (Дрма га)

Јован, Хе, министарска се столица јакољуља,

Квица (Дрмата) Устани кад ти кажем!

Јован, Одетупам, дајте само пензију!

Евипа. Море, Јоване, зар ти још спаваш»

Јован (скози) Спавамо Ја! Дакле то није у истини! 0, тито сте ме пробудили госпођице, бар да сте само још мало причекали, да добијем пензију за овај месец,

Евица, Ово ћеш писмо предати господину Милану.

Јован, Развумем! (За себе) Кажем ја да није спавала !

Квица. Али онако, да нико не види,

Јован, Разумем!

Евица, Ево ти писмо! (Пружп муписмо, а Јован узме лисмо, и пружи другу руку) Разумем! (Да »у напитка) Али одмах да си предао, ствар је врло журна! (Оде.)

ПОЈАВА ТРЕЋА, Пређашњи (без Евице)

Јован (сам) Разумем! (Гледи на новац) Само шестако Цена јејако пала! Код првог је писма била мното већа поштарина. Хја! Каква поштарина онака и пошта, Ко мање плати, тај дуже чека, Да ја зажмурим, не бих ли како дошао до моје пензије, (седне у наслоњачу) 4 писму ваљда не ће шкодити, ако се мало згреје у моме џепу. (Тури писмо у меп од шлофрока) Дакле да продужимо спавање, Где сам оно ,. .. етао 8... (Почне дремати) Да.... реч је била о пензији... Држим вас за реч... Господо ,.,. за реч.... (Чује се звоно. Јован ђипи) Господар ! (Чује се с поља видићев глас) („Јовлне«“) Ево ме, ево! (Брзо скида шлофрок и обуче капут а писмо заборави у шлофроку) (Чује се опет „Јоване“) Шта заповедате ! Никад мира... (чује се опет: „Та Јоване“), од силних интерпалица! (Пође.)

НА А ИЕ РА. Видић и пређашњи.

Видић (ступи) дар си ти глув> Морам ли ја десет пута викати, Шта си стао2 Где је мој шлофрок 2 (Јован му га дода — Видић га обуче) Одлази! Па буди тачнији, ако желиш мене служити,

Јован (ва се) Олужићеш и ти мене, само Док

се ја разболим, (Оде) ПОЈАВА ПЕТКА, Видић (сам) за тим Дражић. Видић (погледа на сат) Два сата и по! Спавао сам дакле читав сат, Баш добро овако мало тро-

–————