Позориште

МА

ЈЕ: ава)

тако рђаве, тако рђаве, да је то страхота ипомислити, МАРИЈА (за себе.) Није ништа истина!

Видић (за себе.) Једва сам се једаред извукао! МАРИЈА (за себе) Ја морам дознати шта је у ствари. (На глас.) Није нико био код тебе»

Видић, Нико на свету! А, да, јесте, био је овде Дражић! Послала та његова жена, да нам каже,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(„Дон Карлос“,) Розе уаша Таја дође и „Дон Карлос“ 30. децембра п. г. први пут на пашу позорниду. У овој својој драми нацртао нам је Шилер борбу, коју војује политична и религиозна слобода против политичног и религиозног деспотизма. Политична и религиозна слобода, подлеже, истина, али само за то, што још није била саврела за оно време, Начело старога света, побеђује дакле, али ми видимо уједно, да му не ће дуго трајати влада и да ће на скоро синути пролеће новога, времена. Нас теши и блежи, што видимо, да ће из пепела тог старога света да поникне златно дрво свете слободе !

Ово нам је нужно било напоменути нарочито с тога, да бисмо могли видети, како наши глумци нису имали лакога задатка када су нам у живим облицима износили бориоце за та начела, па ако ипак рекнемо, да су се прилично примакли томе задатку: то онда не кажемо ништа друго до сушту истину, коју ће нам посведочити сваки, који је ту представу гледао.

Ружић (Дон Карлос) био је само страстан љубавник, који је несретан у својој -љубави, али не уједно и ч0век, који је приступачан и узвишенијим мислима, који изазива свој век, и који се тужи, што још није ништа учинио за бесмртност. То му је ваљало показати пре свега у призору, у ком га Поза опомиње на Фландрију и на узалуд проливену хришћанску крв, па за тим у разговору % оцем. Осим тога желили бисмо још више горчине према оцу, када види како му овај не верује и како му сваки корак сумњом прати.

Недељковић није нам ните душе човека, Који је кадар за свога пријатеља. за слободу и 328 човечанство, Он је био плачљива изгледа, више као човек, који се без разбора латио великог посла, па као да му сада није до тога да испије горку чашу. Поза је храбра духа човек, који се жртвује, само да би му мисли победиле. У знаменитом призору, у Бом Поза одушевље ним, пуним заноса говором иште од краља „слободу са вести“, речи су Недељковићу тако тешко ишле из уста, да није чудо, што није био у стању загрејати ни краља, ни публику.

изнео у свом ози племесебе жртвовати

| да ће доћи на после подне! Ха, ха, ха! Леџ муж тај сиромах Лаза ! МаРИЈА, Па шта ти је смешно на њемуз Видић, Зар не видиш, како га жена држи у корди» Сиромах Лаза, баш је под папучом! Марија. То је знак, да своју жену воли! Видић, Хоћеш да рекнеш ваљда, да ја тебе не волим! (Наставиће се )

ша,

Филип је један од најдраматичнијих характера шилерових. ( тога је и приказ његов један од најтежих задатака глумачке уметности. Љубоморство према жени, подазрење и сумњичење према сину и слепо придржавање старога реда ствари у држави и цркви: то суму основи његова характера. Сајевић је сретан био у пртању Филиповог љубоморства, али нам се није за доста истакао као владалац, који у држави само за своју вољу Зна, а овамо се клања и прквеној власти Тако исто није умео да отвори срце своје када је тражио човека, који ће му истину казати.

Еболијева није тако страсна и снажна жена као што нам је приказа Сајевићка. Њена је страст у томе, што је слаба била. па је по неким знадима мислила, да је Карлос вољи. У тој вери приближује се Карлосу, па кад види,да се преварила, на врат нанос наваљује на себемајвећу срамоту, само даблону мању лакше могла поднети, данесе се, заслепи, па кад се пробуди, кајући се признаје своју погрешку. (ве то није Бог зна каква. енажна, страст, него слабост женска све до краја.

Марпнковићкина краљипа Јелисавета била је добра као мати и као жена, која је 'у свом поносу увређена, али нен као жена, која прима на себе да изврши поверени јој аманет.

дорић није никако могао да се нађе као Алба. Мало више ладноће, и што мање кретања и мицања, па ће одмах боље бити.

Марковић аграо је препреденог духовника Доминга веома, добро. Џ нема му игра много је вредила тога вечера.

Лукић као велики инквизитор није нам за доста снажно обележио говором својим деспотеку силу цркве и над самим краљем Филипом.

0 другим приказивачима и приказивачицама · толико, да нису кварили складности ни у целини ни у појединостима.

Да није било згоднога удешаја за нашу позорницу. то се не би могао севршити комад пре једанавст, а овако му је крај био у десет сахата и по.

0 весељем имамо још и то да прибележимо, да је позориште тако пуно било, да већ није могло више стати.

Зћ Издаје управа српског народног позоришта.