Позориште

у Рина ита –- сва

|

р-

а

16. „Беснило странака,“ позоришна игра у5 чинова, од Циглера, превео (. Димитријевић,

17. „Бодин,“ трагедија у 5 чинова, од дра Јована. Суботића,

18, „Блебетуша варагоска,“ оперета, у 2 чина од Офенбаха, превео др, Деметер,

19, „Богат љубављу,“ лакрдија у 1. чину, од В. Фридриха, превео (, Димитријевић,

20, „Бандити,“ шаљива, игра у 4 чина, од Р. Бенедикса, превео (, Димитријевић,

21, „Бели Отело,“ шаљива игра у 1, чину,од В. Фридриха, превео (, Димитријевић,

22. „Бајацо,“ позоришна игра у 5 чинова, написао Д' Енери, превео Зед,

ад уза -м 33

#38. „Блебетуша и лајавац,“ тлума у 3 чина, од дра Шпора, 24. „Бозис Гудунов,“ глума у 5 чинова, од дра Шпора, "25. „Богомољци,“ шаљива, игра у 5 чинова, написао В, Сарду, превео (2) 26. „Брачне понуде,“ шаљива игра у 3 чина, | од Е. Томића, ; | 27. „Без женидбе,“ шаљива, игра у 1. чину, | написао Ј, Хенрик Мирани, превео (2) | 28, „Бајавитова љубав,“ драма, у 5 чинова, | од Велимира ђорђевића,

29. „Бан Легет,“ опера у 3 чина, од Ивана | Зајца,

(Наставиће се.)

И ове на

у еарр) торр срна уска

Шаљива игра у |. радњи, од Косте Трифковића.

(Наставак.)

Видић. До сто врага, шта, је сувише» МАРИЈА, Ти мислиш, да ми ништа не знамо! Видић, Шта знате

Оофија, Дакле да вам ја кажем! Тајна. ва

љубавним писмом од тоспође Евице отери-

вена је !

Видић, Штаз (Удари у смеј.)

Марија. Он се смеје !

ДРАЖИЋ (за себе) Еј, наопако, еј, наопако ! (На глас) Жено, хајдемо кући!

Видић (смеје се једнако) Ја — нисам.,, крив ! Жао ми је — са свим сам заборавио !

МарРИЈА. Наравно! Таке се ствари не држе у шлафроку,

Видић (смеје се) Да, ла у шлафроку! Тамо сам та и заборавио! Ха, ха, ха!

ДРАЖИЋ (за себе) Бј, наопако! (На глас) ЖКено , хајдемо кући! Е

Марија, И ти не осећаш никаквог кајањаг Немаш никог да молиш за опроштење»

Видић (умири се) Истина је! (риступи Дражићу и пружи му руку) Драги пријатељу, опрости! Моја је заборавност свему крива!

ДРАЖИЋ (отима се) Шта! Ја да ти опростим 2 |

Ја ти немам шта праштати! Видић, Знам ја већ! После ћу и твоју жену молити, ал' тек морам прво тебе !

МАРИЈА и Софија, Шта то значи

Видић, Знаш, како су ме онако брзо одазвали, са свим сам заборавио на писмо,

Дражић, Какво писмо Ја. не знам ни за какво писмо!

Видић, Та за бога, човече, шта, кријеш, кад се већ све зна! Ниси ли ти био данас после ручка код мене»

МАРИЈА ни Софија, Понда!

Видић, Па ниси ли ми ти предао оно несретно писмо, да га предам госпођи Евици, јер не ћеш више да имаш посла с њоме,

Марија, Дакле то није твоје писмо

Видић, Да како да није!

Софија, И то је писмо мога, мужа»

Видић, Да како да је! -

Марија, Ти си дакле требао вамо да га предаш >

Видић, Та да како

Софија, Па сте га заборавили у шлафроку 2

Видић, Та да како! Требао сам га прво запечатити, па је на то ушла моја жена и ја га онда сакријем у џеп!

МАРИЈА (падне Видићу око врата.) Слатки мој Васо, како сам неправедна била!

СОФИЈА (на Дражића. ВАле ушле у тебе, дакле то ву твоја писма