Позориште

===> У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 30. ЈАНУАРА 1874. ~~~

ува | „ара + ГОДИНА Ш, | | ј | | | || | | = БРОЈ 1, ове“ . : ПушЕ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — (СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40), А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ.

ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ ЗА „ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА“

од Јована Ђорђевића.

| Од 51. броја 1878. почело нам је „Позори- Онде стоји, да ве прво врпско позориште поште доносити „Грађу за историју српског јавило око год, 1783. у Великом Бечкереку, Ако | позоришта,“ То је врло добро, и камо вреће, | заиста пре Великог Бечкерека није било 1080да се о томе почело мислити још пре, док суу | ришних покушаја у другој којој српској вароши: животу били они људи, који ву некад око позо- | онда је од не мале важности, да се горња горишта радили, и док још нису пропали многи | дина по могућетву ближе и тачније означи, јер документи, које је историк позоришта могао у- | је то година рођења српског позориш-

потребити, та Да покушамо.

Али боље је почети и сад, него после десет Године 1968, кад сам с дружином народног тодина, кад би се и од овог, што још имамо, Мозоришта био у Темишвару, састанем се цред много шта погубило, једним дућаном у граду (чини Ми се „код злат-

Желео би само, да је ова грађа остала гра- | 1074 јежа“) са једним старцем. Беше то омален Ба и да није улазила у границе саме историје, | 10705 новрупан, опријатнога зидај ПРУЖАЈУ

Ми сад треба само да довозимо цигље, креч, | 6270) година стар, Представише нас једно друпесак, балване и све зито треба за кућу: адиу | 19 но рекоше, да је то Аркадије Пејић, ондаш-

само зидање не треба још да се упуштамо, до | РУ Трађанин. — „Драго ми је“ — рече он, не промотримо, је ли сав овај материјал и по- | ЧУВШИ ко сам, — „некад сам и ја био глумац!“ = уздан, да не морамо после нешто рушити, и „а каде тог“ — „Још под царем Јозефом, у Бечод једног посла правити три, Кад се довољно | КЕРЕКУ: — Једва сам својим ушима веровао!

грађе прикупи, и ова критички оцени: онда ће 05 тако је цар ЈовиФ умрђо, протекле су 7" историк према екупљеној грађи да удеси план “амдесетитри године, па овај старац, Ка и подигне зграду, где ће свашта од грађе да ва дајем “0 година, да је под њим био глумац!

дође на своје право место; а што остане праз- | — Мора да ми је старац на лицу приметио, да ПИ те ла понтни потеза. подазревам какав год неотични анахронизам, те

дода: „То је био дечији театор, наш нас је у-

Све што улази у грађу, треба да је одосто- : - читељ учио и показивао нам; мени је онда

верено, да има свој пасош; никакво нагађање

5 . било десет година, а сад ми је“ — не могох занека не заузме место историјског Факта, јер се а памтити, да ли рече 96, или 84, али све ми се тиме посао будућем историку само отештава, 5 са | чини да је оно прво. — „Дај нам одони књига,

Намера ми је, да попуним неке празнине у оној грађи и неке погрешке да исправим; а где не узмогу ни једно ни друго, онде ћу бар да констатујем, да има празнине; шат се нађе когод, да је испуни,

што су под тезгом!“ — викну старац у дућан, и мало после изнеше нам по две књиге од „Велизарија“ и „Александра и Наталије,“ — „Тосу књиге мог учитеља Марка Јелисејића, узмите их на поклон за народно повориште, имам још пуна

Почећу са бр, 51. „Позоришта,“ и ићићу од | два сандука“ — Захвалим му се и отворимпрброја до броја, ву књигу, која беше „Александер и Наталија,