Позориште

77777 У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 10. ФЕБРУАРА 1874. ~~~

Дазито | | 5 | р | || | | < Ји : њи

УРЕЂУЈЕ А, и

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА По ТАБАКА. — стоји 8А нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 НОВ. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ 4 НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ТРДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и '30 34 жиг ОВАКИ ПУТ,

ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ ЗА ГРАЂУ ВА ИСТОРИЈУ СРИ. ПОЗОРИШТА

од Јована ђорђевића.

театра

Признајем, да ови цитати Вујићеви не дишу | потварања иопадања! Вујић јебио од колевке до салдонским духом, Што сам их ипак навео, чи- | гроба сирома, и с тога често презиран од људи, нио сам, што они могу најбоље послужити за који су на лествицама људске вредности далеко карактеристику и Вујића и тадашњих одношаја; | испод њега били; то га је морало болети и драа то је нужно за историка, коме нису довољни жити, ма да је сиротињу сносио са правом стосами сувопарни статистични податци, него му | јичком равнодушношћу, Вујић је бло нанвањ, требају и оваке карактерне црте, да њима обе- | као мало дете, Кроз цео свој век: стога је често лежи Физиогномију онога времена, и да му и- служио за нишан и сланим и несланим досеткама сторијска слика, на којој ради, добије што више | наши домишљана, Осим тога је. Вујић биб „чоживота, | векиз народа“ и ма да је писао језиком Да. видимо, какав нам се указује Вујић по | славено-српским, ипак је од свију српски списасвему, што из његовог животописа знамо, изштоје теља највише по народу ишао, и највише се по онде аутентично доказано, „нижим регијама“ бавио; б тога је и од самог Он је човек доброга, срца; љуби своје роди- старијег и млађег нараштаја списатељеког и теље и родбину, јер својој матери, која је у пар- | понајвише био сматран и предусретан као „пленици изгубила кућу, купује у Баји виноград за | бејац“ као нека врста књижевни „хаузирера и 200 Ф., а то му је сва тековина од учитељовања | вандровкаша,“ па се није ни чудити, што. је у Ст, Бечеју, — Он љуби свој народ, своју веру, | из доброг, поштеног, ученог, вредног и родољубичовечанство, јер приход од своји представа даје | вог Вујића кадгод проговорио и „плебејац,“ кад на школу, цркву и сироте. — Он је без кори- | је за неупутне сарказме требало дати „заушстољубља, јер дели другима од своје сиротиње. ку“ каквом књижевном „аристократу,“ ИЛИ „ФИ— Он љуби науку; лепе вештине, јер пише и листру,“ научне и забавне књиге, и заводи у своме на- дбог његовог честог путовања назваше та роду позоришне представе, ва које је импуло по | „скитницом“ Овима он у своме „Путешествију“ овој прилици добио у Италији, где је радо о- (1845,) одговара овако: „Када би ја, по онима длазио у позоришта. | земљама, куда сам ја пролазио, људма на какЗа што је био Вујић тако опор у својој по- вој тјаготи и бешчестију био, сирјеч: када би лемици, за што се служио таким неуљудним из- | ја скаредна и непристојна дјела чинио, то онда ражајима према евојим противницима — запи- тавови људи имали би право; обаче таково што не таће когод, а можда ће.му то и замерити. Али | може мени нитко на белом свету доказати, да би не треба заборавити, да се Вујић у тим својим | сам ја таково што непристојно от, начала биполемикама само бранио, а'није нападао; и) тија-мога чинио, нити чинити будем, А и' ово ако'је он тдекад евоје пероиу жуч умочио, | ја истина права, да вам ја у Реосију путујући ваља имати на уму, да су стреле његови про- |) у путу многа удрученија претерпети морао, а тивника доста често умаканеу отров презирања, |

Е томе узрок је био недостаток новаца; за то )