Позориште
дел У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 22. ФЕБРУАРА 1874. “7777 |
5
ПОЗОРИШТЕ
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,
ара
+ БРОЈ 1, де о
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — (СТОЈИ ЗА нови САД 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СК ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 34 жиг СВАКИ ПУТ,
ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ ЗА „ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА“
од Јована ђорђевића.
(Наставак.)
Главни је извор мане у томе, ако ма која | друго, ако му се не постара за добру
страна сметне се ума ону велику разлику, која
повтоји или бар треба“ да постоји између при- |
ватног и између народног позоришта, те тако мане приватних позоришта унесе и у народно, где им никако није места, Главна мана, главни црв приватних позоришта је — као што напред рекосмо — материјализам, спекулација, комедијашлук и кад се овај црв удеже и у народно позориште, онда ни њему нема дугог опстанка,
А зар се може та зараза увући и у ову чисту атмосферу. Зар народно позориште није једино безбедно уточиште идеализма, идеалног правца, појезијег Зар му није задаћа будити у нама човечност, патриотизам, тежњу за лепим, племенитим, узвишеним
Да наивних питања! Та зар црква није црква» Џа шта направише одње недостојне главе и слуге њене» Зар ће икад другчије бити у свету, док тод људи остану људи, или боље рећи, док тод људи не постану људи!
Па тако и у позоришту, па и у народном позоришту, може да се ради онако, како не би требало. И у њему може да греши сад један Фактор, сад други, а где кад и обадва, ЈПасов пибга таптозв рессабиг еђ ехж'та,
У чему може да погреши први Фактор, народи управаг
Народ може да погреши:
прво, ако позоришту украти новчану помоћ, без које оно не може ни живот одржати, а камо ли своју задаћу поестићи. Тиме се мора заљуљати основа, на којој цело позориште почива, а то је сталност позоришта;
управу.
У данашње доба има једна снажна сила, која је нарочито позвана, да о евима јавним стварима, па и о позоришту, товори у име народа То је журналистика, дна је позвана, да контролише радњу евију јавних ортана, па и позоришних; она је позвана, да код народа буде заступник свију идеалних интереса његових; да та руководи, ободрава, опомиње, на жртве подстиче, Ако је она у тлупим, — или што је још горе — у невавесним рукама: она ће, место помоћи, бити на велику штету сваком племенитијем подузетку, па тако и позоришту, и њему још на највећу: јер не треба сметати с ума, да је одевију просветних установа позориште једина, која је најмање заштићена а највише је на ударцу, за то, што јеод евију највише јавна, и што мора да буде јавна,
Кад год се дакле огреши народ оову установу, свагда је сукривац или (боље да речем) прави кривац — журналистика,
Журналистика може да греши већ и самом индоленцијом, ћутањем, Али то је мањи грех, јер је и штета мања, Хвала јоји на том ако неће да шкоди, кад већ неће да помаже,
Али онда настаје право зло, кад се журналистика упути, да позоришту шкоди, да га упропасти) кад позоришну установу почне народу представљати као неку ствар батателну, некорисну, луксуозну, шкодљиву, која служи само угодностима појединих сталежа и појединих месета, и не заслужује опште саучешће и старање целога народа; — кад под лепим именима штедње,
- )