Позориште

У судби благој, судби злој, | Ту ти је живит, мрет !“ Ови глумци спадају махом у интелигенцију евога народа, и из ње су и пронзишли;

или ако и нису, а они су гвозденим трудом на-'

бавили себи и она теоријска знања, без којих глумац није ништа друго, до само обичан занатлија, Све што спада у обим позоришне вештине и народности, све је то. за њих предмет озбиљне студије, од почеткањиове глу-

мачке каријере па до гроба, — дни не грамзе за |

пљескањем треће галерије; онитраже, да се

допадну свеснијој и строжијој мањини публике, |

они ву најстрожије судије себи самима, теже,

да се у вештини изједначе ба глумачким кори- |

Фејима других народа, и кад излазе на позорницу, излазе с таким пијететом и таком ва-

весношћу, као да их неће гледати њиова оби- |

чна публика, која је с њима свакад задовољна,

тити оштро око Талмино или Гериково, који је на представљачу пијане улоге умео да примети, дамује „лева нога трезна била,“ — Народна историја, појезија, књижевност, народни језик н његове тајне, народно ношиво, ит, д, све

та то занима у највећој мери; народни песници, драматици, књижевници, уметници предмети су његове љубави и поштовања, Што они стварају, то он распростире: они су му учитељи у свему, што је лепо, истинито, народно; а он је веран апостол свега лепога, истинитога, народнога,

Ово је тип правог глумца, идеалисте, Ово су стубови свакога позоришта, и што их више има оваквих код кога позоришта, у толико оно чвршће стоји, У ову врсту спадају сва најсјајнија имена глумачка код свију народа. Шекепир, Молијер, Талдма, Герик, Кин, Најберка, ЕкхоФ, Шредер, ИФланд, све то беху не само не само велики глумци, него и вретни људи и патриоте, Поред ових великана пођимо редом по евима већим позорницама у Европи, распитајмо за сва крупнија имена глу-

| мачка, за све који су по 30—40 година били него као да ће сваки њиов глас и покрет пра- |

| |

стубови, дика и украс својих позоришта, свуда ћемо наћи, да су то били у исто доба и као људи, и као патриоте, и као вештаци на своме месту. Благо позоришту, где се ове врлине цене и поштују, где се оваки стубови подижу, множе

и подржавају ! (Наставиће се.)

_ („Париска сиротиња“) приказана је на нашој позорници 17. феб. Ова је драма много добила, тиме, што је сада тако знатно скраћена. У место седам, има сада само шест раздела, а и ти раздели више су заокругљени, него што су пређе били. Све то иде само у прилог позоришном ефекту, на ког се писац тога дела јако обзирао.Од представљача одликовали су се: Сајевић (Плантроз), Ј. Ма-

ринковићка (Бернијерева), Антоанета (1. Маринковићева), | томе су имали удела Ружић (Гренгоар), Сајевић (Луд-

стављачицу Футошкиње Аае на нашој позорници. бСоколовићу мало која улога да полази тако добро за руком, као чича Панта, тај заклети непријатељ свакој женској еманципацији. Божовић је био добар Станко, а Љ. Зорићева добра Савка. Самонека тако напредују у свакој улози, па ће се моћи и даље попети на клизавим лествицама тлумачке

| уметности. „Грентоар“ је добро и складно одигран, а у

Лукић (Петар Берније) и Суботић (Вилбрун) добро про- | мишљеном и изведеном игром својом. Љ. Зорићеву, која |

је после своје дуже болести први пут изашла на поворницу као Клодета, поздравила је публика бурним пљеокањем; тако исто допадањем је пратила игру Ј. Маринковићке и Л. Маринковићеве нарочито у сцени тде хоће

да се даве угљеном, а на послетку је још изазивањем од- |

ликовала Сајевића. 0о(у Излечен је“ „Шаран,“ „Гренгоар.“) Сва ова три комада представљана су на нашој позорници 19. фебруара. У првом комаду Ружић и Ружићка имали су за доста прилике, да покажу обилатост свота глумачкога дара. У „Шарану“ видесмо нашу стару знаницу на позорници г, М, Мишковићеву, која је Ану као гост приказала на потпуно задовољство публике, која је срдачним поздравом примила пи изазивом одликовала, некадашњу прву пред-

вик ХГ), Сајевићка (Лујза), Ј. Маринковићка, (Фиколија), Лукић (Фурније) иМарковић (0ливје). Али од евију њих истакао се овога вечера нарочито Ружић, који може „Гренгоара“ придружити својим најбољим улогама. —н.

ситнице

“ (Велика изложба птица у Лондону) У кристалном двору у Лондону изложена је множина птица певачица, Изложено је свега до 1.900 разноврсних птица из свију крајева, света. Птице те певају, пребирају, шикћу, креште, „превијају цвркућу, прижељкују, деру се.да је страхота слушати. Кад су се делиле награде, судије су гледали нарочито на то, дали је птица чисте пасмине, лепа перја и савршена гласа. Између свих 1900 птица награђена је само једна једина. Та је сада на продају за маленкост од 1000 Фуната стерлинга.

Издаје управа ерпеког народног пезоришта.