Позориште
ка У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 9. МАРТА 1874. ~777~7~
а -+< ГОДИНА 1, гара Ф
ПОЗОРИШТЕ =>
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — стоји ва нови сад 40, А на стрАНУ 60н08.МЕСЕЧНО.— ВА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ ПУТ,
допуне И ИОПРАВКЕ ЗА „ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА“
од Јована Ђорђевића.
(Наставак.)
Реч „будала“ код њих не значи то, што код осталот света, У њиовом је речнику будала то исто, што је код нас поштен, али безазлен човек бвај ће свакад имати покрај
многих добрих и јаких страна и једну слабу, |
на коју кад се вешто јуриши, учиниће нешто, што није у реду, и што ће после и сам увидети, да је било будаласто,
(ве поштене и безавлене људе ватају они у своје мреже, да их или опљачкају, или — што је још горе — да од њих направе несвесна оруђа за своје прљаве намере,
Покретач и једних и других, и „плебса“ и „аристократије,“ у првој је линији интерес, у другој лична сујета, и ева је разлика између њиху томе, што је „плебс“ задовољан са мањом порцијом и од једнога и од другога, и што обоје тражи грубијим средствима и по нижим слојевима друштва; а „аристократији“ треба и више новаца и више тамјана, и обоје гледа да постигне на Финији начини у вишим регијама друштва, Разлика је од прилике она иста, која постоји између напуљеких лазарона или калабревких бандита и између препредених „авантирјера, који под лажним великашким именима путују по Европи и задају главобоље банкерима, посланицима, полицајима, и криминалним судијама !
Као прави паразити намирују и једни и други своје потребе на туђ рачун. Њиовом интересу мора да служи туђа кеса, а њиовој сујети т уђа част.
И једни и други јурише на туђу кесу, једино с том разликом, што аристократ у њудубље заграби, а плебејац мање; и што се овај
последњи за нужду задовољи кадкад и са „набавкама у натури,“ па где се не нада новцу, ту му је добар и туђ подрум, и туђа кујна, — Лак начин, којим до пљачке дођу, направи их лакомисленима, расипачима А на штои да штеде туђ новац, кад ће се увек наћи по која овчица за стрижење! — Тако постану бекрије, карташи, и на то им оде цела плата и сва готовина. — Сад се удари у дуг који нити могу да исплате, нити га икад озбиљнон мисле платити, То иде све даље, док се сав
кредит не изгуби, док се не дотера „до ижице,“.
Шри свему овоме највише пати позоришна управа; јер она нема ни тренутка мира сад од разне врете кредитора, који своје новце траже, сад пак од самих таких глумаца, које сваки час треба мањим већим позајмицама „из блата извлачити,“ Спекулант плебејац троши мање; прави мање дугове; кредитори ву му из нижих слојева друштва ; понизан је према свакоме, од ког новаца тражи, и ову понизност тера и до саме подлости, до провјачења, — Спекулант аристократа троши много; прави велике дугове; кредиторе има и у нижим и у вишим слојевима друштва, Према овим поеледњима је учтив и јако обазрив, кад тражи новаца; према онима првима је и онда господин; и довим се задужује, изгледа као да он њима, чини неку љубав и милост, а не они њему; а најарогантнији је према позоришној управи, ако је она тако несрећна, да у тај пар од његове добре вољезависи, јер према њој се понаша као „арачлија“ ;
Тако се владају, док се иде уз брдо, док не добију новаца, Низ брдо је већ много лакше,