Позориште

на

о у НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 10. МАРТА 1874. 77777 4

а е „ГОДИНА 1, >> ве, - +

ПО ЗУР

+ пп 88. > муве

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏНА.,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА По ТАБАЊА. —- СТОЈИ ЗА нови сад 40, А БА ОТРАВУ 60 нов. ме бЕчно. — ВА ОРЛАОЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов, и 30 за жиг ОВАКИ ПУТ.

ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ ЗА _ТРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА"

од Јована ђорђевића.

(Наставак.)

Ако спада у виши разред, у „аристократију;“ онда је већ нека извесна величина, и по томе може бити и вешта, па и веливи вештак,

Али питање гласи: је ли на свом месту као вештако Које је то његово место То је народно позориште, организам, састављен из многих елемената, Вредност ових појединих елемената цени се по користи, коју позориште од сваког појединог имати може, и то је онда позитивна вредност, Али може бити и вредности негативне, и та се цени по штети, коју позориште од еваког појединог елемента имати може. Глумац идеалиста не иде никад хдтимично позоришту на штету; али глумац материјалиста оће даиде, па и иде му на штету, кад год то његова корист или сујета иште; и та је штета у правој пропордцији сва њетовом глумачком вредношћу. да то сам напред и казао, да ове врсте глумци врло често постају нетативне величине, јер кад год се рачун склопи, скоро ће се увек наћи, да. су заводу више шкодили, него користили, — Лублици сењиова игра допада, они су њени љубимци. И нама се допада лепа кармин боја, што се цеди из неких ситних вашица; али оно дрво, на коме се ови паразити легу — може се због њих осушити.“ — А пошто народу треба увек да је прече оно једино дрво, позориште, него ови ма како лепи и шарени паразити, који се увек може наћи у довољном броју; — пошто даље ови паразити не желе, да они служе позоришту и народу, него ови да служе њима: то се онии не сматрају за удове позоришног организма, даеле нису насвом месту ни као вештаци,

Што се тод грети од етране глумаца продтив идеје народнога шозеришта, еве то греше глумци материјалисте, спекуланти, дни су криви, што је глумачки сталеж толико извикан, што му је подругљивео име укомедијани“ пришивено. (ни еве мане номадекихкглумачких дружина увлаче и у светилиште народног позоришта,и дају повода противници ма ове просветне установе, да због њи подигну вику и на сам завод и на врстне и вредне чланове његове С којима се и народ и позориште може дичити и поносити.

У остадом где год се комедијалцлук у својим гадним видовима појави, свагде је много крива, и сама публика, Кад не би публика разбирала за глумачке плетке, не би се ове ни правиле у толикој мери. Према „потрошњи“ удешава ве и „производња“ — Где и публика води рачуна о моралу, о патриотизму,о науци и вештини, ту се ове врлине и код глумаца траже и поштују, и ту се материјализам и комедијашлув не може развити. да то оваки појави у позоришту бацају увек сенку и на дотичну публику, јер дају рђаву сведочбу за њен морал, патриотизам и њену образованост.

Читаоци нека ми опросте ову подужу дигревију. дна истина не спада у строгом смислу ни у грађу, а још мање у допуну за гр ађу историје позоришне: али може у нечему послужити будућем историку као кажипут у гдекојем позо“ ришном питању.

Ја сам овде наводио типове, а не пор-

трете, То се даје на први поглед увидети. На-

брајао сам црте, које каравтеришу поје-