Позориште

А и ц=-а: Хернани ..........« Никола Бадлан, Донљ Карлобљ, Крадб 7 Шпанеми ......... Тома Јеаковићљ,

Санжевљ, дворинињљ . . . . Сава Ири. Донљ Руи, Гомезђ де Силва

Херцог .....:..... Јов Капдемордђ. Донна Солљ, нЂгова заруч-

НИНО – о ба пре нн«-=- 4) ПРПра на, Јозефа Дуарте, Дуенна Мари Стефан. Кралљђ Пемсеји ..... . Дим Груић, Херцогљ Баварсбеји. .. Лобомирђ Јоанн,. СОлужителђ Донђ Силве, , Лазарђ Дамзнов, Созаклетницн, четници, воћници, служитељи,

Време дђистваа године 1519,

Као што се нитда у овданифмђ Театру ова-

| ковогљ состава дђло не предетавлало: тако се | у милостђ и благонаклоностђ вмеоконочитавмогљ

публикума понизно препоручув Одлана Штаннљђ.

За особенна мфето плаћа се 1 Фор. за прво мфето 30 кр. за друго 10 кр. сребра; а деца плаћало половину,

(Почетак е у 7', саати на вече), 1842,

(Наставиће се.)

саге виса виса

ПРИЛОГ ЗА ГРАЂУ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГА ПОЗОРИШТА.

(Свршетак.)

Године 1846. на молбу бечејских трговаца скупилисмо још неке нове чланове, иодпочесмо представљати, да управитеља изабралисмо Шандора Даду. Гардеробе нисмо имали скоро никакве, те сад прилагањем народним направисмо врло лену гардеробу, коју је доцније Ј. Кнежевић узео. Какво одушевљење наста тек сада! Каква је тек сад била воља у нама! — Тврдо емо били наумили; да се ово друштво не разиђе, него дата направимо „сталним.“ Али те наше лепе жеље спречи покрет 1848 године, те се тако морадосмо манути свега, и гледати само како да виасемо живот!

свадбу мога сина у Бечеј, За време мога отбуства Ј. Кнежевић је склопио друштво, па је ишао по околним местима те давао представе, За мало стигне од грофа Корониније, тадашњег гувернера, заповест, да не сме даље представљати, Почнем се договорати са Кнежевићем, како би могли ту ствар у ред довести, те најпосле углавимо, да ја одем у Бечкерек к Дерфл-у, тадашњем крајсфорштанду, па да од њега измолим „концесију.“ Дерфл ме упути у Темишвар грофу Коронинију. |

Кад сам дошао Коронинију заподене се овај разговор: међу нама.

Коронини. Вас волен ви2

Ја. Ик кон нит дајч!

Коронини. Их кан нихт сербиш,

Ја. Конет унгариш»

Коронини, Најн!

Ја. Конет валахиш >

Коронини, Најн!

Ја, Тов нит гут! Си, вер кумт ин војвотшафт, ви мус вајн Финф секе пигрох вив! Пит концевијон театр!

На то ве Коронини окрене и рече ми, да ћу добити искану дозволу. Дозвола је та била отправљена Дерфлу, али се опет обуставила,

Међу тим ми смо играли на концевију некога,

| Немца, по имену Буша, који је био као дирекГодине 1857, вратим све ја из Београда на Тор, али кад нам се то досади, а ја опет хајд'

| Корининију у Темишвар године 1859,

Када су ме пред њега пустили, запита ме: „Шта ћете опет; — па ме етаде мерити од тлаве до пете,

Господине! рекох му доста набусито, докле ћете ви нас варатиг За што нам не дате концебију»

Уз њега је стојао и његов „толмач,“ који је моје говоре њему, а његове опет мени тумачио,

„ја ћу вам одмах рећи за што! Код вас брбаља није позориште вандрокашко друштво, које из нужде путује, да се захрани, већ вама је цел да народу уливате витешка. духа, да му будите свест и понос и да га одушевљавате за све што је ерпеко и народне, а то не сме бити !“