Позориште
У НИШ «ва»
У НОВОМЕ САДУ У ПОНЕДЕОНИК 25. МАРТА 1874.
УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СтоЈи ЗА нови сад 40. А НА СТРАНУ 60 нов.МЕСЕЧН 0. —- ЗА ОГЛАСИ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ ПУТ.
ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ ЗА ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА“
од Јована Ђорђевића.
(Наставак.,)
Можда се варам, али мени се све чини, да
за то ћути, што Новосађанидотленису
ни били у Панчеву, него су Панчевци_
тек очекивали и желели да им дођу. Да се како на то новосадеко друштво не олносе оне речи у почетку жељно оч-кујемо на содружество Субских дилетанта2“
Ако би стајала ова моја предноставка, онла
би нестало и оне празнине у времену од месо-
јеђа 1889. до измака 1839. и онда би можда и почетак радње тога дилетантскот друпева у Новом Саду, и његово путовање у Земун и Панчево дошло у годину 1889,
У осталом овај чвор најбоље ће моћи расилести сам г, Брежовски, -
Најпосле у овогодишњем бр, 19. „Позоришта“ има једна нотиција, да су 1825. године ђаци из
Новога Сада о школским феријама давали ипред- |
ставе у Новом Саду, Земуну, Панчеву, Вршцу и
Белој Цркви, У реперторији те дружинице спомињу се осим других комада „Милош Обилић“ и убветислав и Милева,“ — Данеће и овде
бити погрешка у години, јер је „Светислав и Ми- ,
лева“ изашао тек године 1827,, а „Милош Оби лић“ “је 1525
У опште молим сву господу, који куне или буду купили грађу за историју нашег позоришта, да буду врло обазриви у свима податцима, који се тичу времена, кад се што радило, места, где се што радило, особа, које су што радиле, а најпосле и дела, која су. кад представљана. На само памћење не ваља се ослонити: оно: ће често да превари, Круго је казати: Запамтио
вам а друго, је: 3 166. лежио сам, Где има бе-
дониса: „Срдечно но
лежака. ту иде лако; а где њих нема, ту се ваља мало напрегнути, н, пр. ако нисам рад; да ногрешим у времену, а ја се трудим, да се сетим још каквог догађаја, који је с оним. 0 ком мислим, у исто време био, н. пр, овај или онај рат, иомор, пожар, поплава, помрачење сунца, или месеца, репата звезда, смрт какве знаменитије личности и т, де и тад се иде много ситурније, — Само титоза извесно знамо тре-
оса дан другоме као извесно предетавимо : а где не
знамо са свим поуздано, како је шта било, а ипак нисмо ради, да то са свим прећутимо; онда ваља додати реч „од прилике,“ „чини ми се,“ или томе што налик, па је опет добро. Историк одма зна, на чему је с таким Фактом;а одмнотих читалаца може се ипак наћи когод, да оно исправи и попуни, што првом еаопштиопу није било са свим познато,
Намера ми је, да ове моје чланке завршим кратким описом оних позоришних радова, у којима сам и сам дела имао, а то је рад дилетантског друштва у Сомбору г. 1850. рад око србског народног позоришта у. Новом Саду г, 1859, — 1868. и рад око постанка народног позоришта у Београду т, 1367, и 1868,
Али пре но што се у овај опис упу стим, држим, да неће бити излишно, да напоменем шта је мноо допринело томе, да се позоришни рад повле 1. 1849. код нас покрене, и да се покрене у оном
правцу, којим емо хвала богу стекли већ два на-
родна позоришта, Духовно врење, које је-у аустро- угарсвим ве-
· мљама покренуто реформама либералног цара Јо-
виа П,, а још више великим Француским покре-
|