Позориште
И У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 2. АПРИЛА 1874. 7 8 5 „а 46 ГОДИНА Ш, пе : УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — (тоЈИ ЗА НОВИ сад 40. А нА СТРАНУ 60 НОВ. МЕДЕЧН 0. — ЗА ОГЛАСЕ
НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДВЕ ВРСТЕ 3 нов. И 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ,
ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ ЗА „ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА“
од Јована Ђорђевића.
(Наставак.)
За што смо дакле покрај толике помоћи, коју смо имали на расположењу, ипак остали тако малени, тако сиромашни у сваком погледу»
да то, што нисмо имали никаква устројства, никаква средишта, никаквих вођа, речју нисмо били народ.
Од г, 1790, па све до 1887, нисмо имали ни једног народног сабора, па и овај једино ради избора митрополита, У том погледу не стојимо
боље још ни данас, године 1874. — Сабор теми-
варски т, 1790, поднео је влади многе корисне предлоге за унапређење народне проевете, и те је цар Леополдо П, одма идуће године са врло незнатним изузетком све одобрио: али царска та решења народу никад нисубила издата, нису никад етупила у живот. Није овде место испитивати, је ли томе крива ондашња влада, или ондашњи главар ерпске
| је, карловачке и новосадске, које
јерархије (в, Срб, Лет, 1861, 1,, стр, 144,), или обоје |
скупа; доста је, да наговестимо, да је тиме просвети народној грдна штета нанесена, која се више накнадити не може,
Допуштено је било, да се оснује народна
штампарија; па у место да је добисмо још 1791, године, где год у средини нашега народа морадосмо све до г, 1837, путовати чак у Бечи у Будим, ако смо хтели ма само један српски листић наштампати,. Тек 1880. ускрену мала приватна штампаријица у Гор. Карловцима; тег т, 1837. изиђе прва штампана књига у Н. баду, а
1
муна.) Од свију ових штампарија једино је новосадска мало живље радила, па и она тек од г, 1887. а дотле нам је најближи био Беч и Будим! Колико је ту морало бити излишна трошка и дангубе! |
Одобрено је било, да се већ 1798. заведе у
Карловцима семинарија; код сваког владике по једна главна народна школа; осим тога за ђаке тридесет и две стипендије, — И ово су остала све сама „рта деџдема!“ А шта би било, да је све то у живот ступило, да смо већ с почетком овога века из семинарије добивали изображене, учене свештенике ; да су се главне народне школе преобратиле у толико гимназија2 Кад намје скоро сва интелитенција наша на оној страни изишла само из две гтимназиву основали приватни људи, Сабо и Вуковић: колико би смо били напреднији, да емо имали седам такових гимназија, и да је те цео народ основао и потпоматао 2
Али кад се већ и од самог имена народнот сабора зазирало, кад нису ни закључци темишвареког сабора били извршени, ни допнији сабори сазивани, и кад по томе као народ за школу и књигу ништа нисмо могли учинити: мотли емо бар као општине, као корпораци-
_је Ту нам бар није одозго Нико сметао.
за њом друга истом г, 1837. у Задру изиђе прва | | штина имали смо доста, и у њима доста имућ-
српска књига г, 1838. у Сегедину г, 1841. у Суботици г. 1846; у Ср, Карловцима и у Затребу 1848 у Земуну г, 1849, (пресељена из Ср. Карловапа); опет у Н, Саду г, 1850, (пресељена из Зе-
Гимназије, карловачка и новосадска, потврђене ву од царства као гимназије општине карловачке и новосадске, Таких и још богатијих оп-
них, родољубних, дарежљивих грађана, Па за што се то свуда није покушало, што је могло бити у Карловцима и Новоме Саду.