Позориште
|
- У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 19. АПРИЛА 1874.
и
| 4 аи | 6 ГОДИНА 1, + по 4 БРОЈ 4 у рноја ов % УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — стоји ЗА нови ФАД 40, А НА СТРАНУ 60 поЕ.МЕСИЧНО. — ЗА ОГЛАСИ
НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ ПУТ.
ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ ЗА / ТРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА“
од Јована ђорђевића.
(Наставак.)
На истом сабору даде гроф Стеван Сечењија
на Фонд мађарске академије шездесет ХИљада Форината, да њим се пробуди и њиова у- |
спавана и пола одрођена, а ботата аристокра-
тиј %, поче се заузимати за народне послове и |
прилагати на народне цели, У жупанијама појави се нов дух, и из њиових зборница указаше се нови, даровити и родољубни говорници и државници на идућим земаљским саборима, Журналистика узе нов полет, особито под даровитим Кошутом. Старањем Сечењијевим појавише се у земљи пароброди, реке се почеше регулисати, поче ве радити на гвозденом
мосту између Пеште и Будима, предузеше ее |
железнице, домаће индустрије и трговине. академијом оживе и нега мађарског језика, књижевност и научна и забавна поче се из
дана у дан подизати. Године 1837. отвори сви |
мађареко народно позориште у Пешти, и доби од земаљског сабора обилату потпору.
Најпосле се прогласи на земаљском сабору ма- |
ђарски језик за дипломатски и пословни језик у целој земљи иза наставни језик у свима школама Дошавши довде, остало им је само још, да се сасвим испод бечке владе ослободе, и домаћу владу добију и да евоју народност према осталим немађарским народностима што већма рашире, У том су двојаком правцу радили особито од т. 1840 до саме г, 1848. кадсу прво већ и постигли били, и кадеу их само догађаји од г, 1848—1849, спречили, да и оно друго мало по мало не постигну.
А шта смо ми за ово време радили, од год, 1825. до 18482
поникоше друштва за развитак | 6 ученом |
Ми, који смо још 1813, били меценати њиовом глумцу Балогу; који смо имали свота Мушицког, коме је Казинција онако ласкаво писмо писао т, 1812. (Срб. Лет. 1887. П.)ј; који смо имали сво« га Михаила Витковића, који је био и као ма» ђарски писац на гласу, у чијој су кући у Пешти били састанци мађарске господе и писаца, и где је тако рећи иекрснула идеја мађарске а- | кадемије; ми, који имађасмо доста богато више и ниже свештенство, толике богате манастире и црквене општине, толико имућних спајија, племића, грађана, трговаца, — шта учинисмо ми за тих двадесет и неколико година, за које време Мађари умеше и могоше задобити не само еманципацију, него и потпуногосподство свом језику, а да им друге добитке на другим
' пољима и не спомињем >
Ми емо и после г, 1825. остали и дуго онде. где смо и били, или да боље кажем, пошли емо у нечему још и натраг,
Новина у то време нисмо имали никаквих,
Место њих добили смо „Српски Летопис,“ покренут г., 1825. ђорђем Магарашевићем, Да би се овај Летопис могао издавати, сложи се у Пешти т, 1826. друштво „Матица Српска“
Кад споредим, да је мађарска академија основана 3. новембра т, 1825. а „Матица Српска“ 14. јануара г. 1826. дакле одма после ње; нећу се преварити, ако предпоставим, да је догађај од 8. нов, 1825, много утицао на наш 14. јануар 1826., ида је у првим основачима Матице зацело пламтила жеља, да наша Матица за нас временом буде то, што је Мађарима њиова академија,
Па како се основала, и како су радила оба та завода» Код нас Матицу основаше шесторица,