Позориште

темељно нацртани, да им није пара ни у којем од мојих досадањих дела, Ту вам је изобиља појава, што срца потресају, што душу тану, па стихови са свим вештачки, ватрени, дивни, па језик узвишен, па мисли здраве и једре. Врлине Корнељеве и Равинове састале се ту заједно —“

— ( Волтеровим мислима: — упашће му управитељ у реч, То је у вас зановетање већ у обичају. Ал, што му драго! Дођите ми сутра после подне у 3 сата. Сазваћу неколико глумаца и књижевника, Ви ћете им ту своју нову драму прочитати, Допаднејли се њима, онда нисам про тиван, и ваше ће се дело на позорници при казати — —

„Много није, што вам постигао“ — тунђаше певник, турајући рукопис под пазухо— ал је ипак нешто више од ништа, Кад бих само мотао на своју страну задобити тор Дифрена!

Сутра дан по подне још 3 сата честито и не изби, а Волтер би у стању позоришнога управитеља, Големо друштво дочека та. Па и Дифрен, први, и на гласу глумац свота доба, беше ту.

Усрдно приме песника и позову га, да чита своју трагедију; без оклевања стаде Волтер читати, посадивши се у једној столици наслоњачи, Кад изчита до краја, сви до једног похвале дело му, те Гренобле ни куд ни камо, већ са „данром“ на позорницу.

Улоге буду подељене и научене, Волтер не пожали труда, сам собом долазаше на пробе и што боље умеде, показива и припомага инсценисање, само да испадне што дешше, Храбраше и поправљаше глумце, мотраше на сваки им поглед очију, на свак им покрет тела, на сва им израз и глав — и како се радовао, видећи, где све прекрасно иде по његовој вољи и жељи.

Дође дакле и вече, кад ће се „Зданра“ први

ред да прикаже у Француском позоришту наро- ,

дном. Сва седишта и сва места распродана у напред ко алва, Волтер седе скривен у мрачном закутку једном, на крај другог реда у партеру. Чисто га еполаде дретавица од радости још у напред од славе и хвале, што та ту чекаше, И диже се завеса и поче се приказивање, Глумци приказиваху, да не може боље бити ар не могаху у публике срца загрејати за тај нови комад. Са страхом и ужасом емотри песник

ДАдАљА 1ВЕ даљу

из свога скровишта, како по гдеко једва се може да уздржи, да не зева; други опет од дуга времена суседу свом нешто шапуће на ухо. Од големе узрујансети елух му као да на једаред повта оштрији, те он причу, како неки Из потаје сичу. У једанмах извиждну неко у публици, (чевидно је било, да сепублика само зато, што поштује пређашњи књижевни рад песников, силом уздржава; да бан са свим не покаже свога незадовољства 6 тим комадом,

Кад се сврши и завеса се епусти, нико не изазива, ни једног од глумаца приказивача, Глелаоци и слушаоци изађоше из позоришта са свим без учешћа, а неки богме и озловољени. Волтер бијаше сав поражен. Својим рођеним ушима мораде он да чује из публике на изласку, где неко вели: „Луд комад; од дугог времена да се отегнеш!“ , . Други опет: „Волтер је обрђо боетан! Доба славе његове прође! , . Трећи за тим: Но хвала богу, да и тојтлупости једва једаред краја лочекасмо !

Дошав кући, дочепа се онако зловољан и ојађен свог рукописа, Сву драгу ноћ ону проведе он поправљајући и догерујући тај свој комад пропали — икад стаде дан евитати, беше „заира“ сва преображена, преиначена, усавршена!

Оде Волтер опет до Гренобла, који та намрштен дочека с овим речма: „Но, не рекох ли вам одмах, да ће тако битиг“ — Ат ипав се најпосле приволи, да се неке улоге на ново пренпишу, и из нова поделе.

Након тога сутра дан дође Волтеру од управитеља цедуљица е поруком, да од приказивања „Заре“ не може ни говора бити, јер Дифрен не ће да глуми, пославши своју улогу натраг,

Волтера, мислиш, да удари гром из ведра неба, Кад Дифрен, који уједно ирежисује, не ће

"да тлуми, без њега, се не ће моћи комад ни при-

казивати, те ће тако у забораву и траг јој се затрти, Аја, тог бога нема, да на пут стане, Дирен ће морати глумити, Мораде се дакле све и сва тога ради покушати, јер у њега је тлавна улога, да приказује.

Седне Волтер па ласкаво напите писмо ипошље елавноме глумцу томе; у писму га најлелшим речма мољаше, нека господин Дирен блатоволи ствар ову још једаред узети у своје блатохотно расуђење, те листиће, што му с писмом шаље и на којима је написана улога његова —

Оле“