Позориште

_____. у НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 24. НОВЕМБРА 1874, ~ ~~~

па вИМ = ГОДИНА 1,2 го р О

гол

ИО ИЕ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЈШЋ,

праве - БРОЈ 46,4

Га 5

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ за нови сад 40,4 НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСИ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг сваки ПУТ.

СРПСКО. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

Српека народна позоришна дружина завршивши 19, априла о, г. у Новоме Саду своје представе, кренула се на пут за Суботицу, где се бавила од 25 априла до 12, јуна, и за то време давала је тамо 28 представа и приредила је, У договору са тамешњим српевим певачким дру“ штвом, једно сбло. У Суботици браћа наша Буњевци пригрлили ву народно наше позориште као своје рођено, те се тако само том њиховом одушевљењу може захвалити, што тамо позориште није претрпело никакве штете. Одмах по доласку нашега, позоришта у Суботицу, поздра“ вио је „Зиранеји Сјазшк“ наше народно мезимче овим речима: |

„Наша варош ево већ недиљу дана има у свом крилу миле говте. Народно позориште у педиљу одночедо је своје диловање са драмом „Милош Обилић.“ У колико је мили гост нама народно позориште, показује онај многи број грађана, који је у дворани позоришној присутан био. И то је тако добро. Зашто. да непримамо разширеним рукама оне, који нама придикују свето евангелије, евангелије народне свисти, Нетајимо и кажимо како јесте, Осићамо сви без разлике неко мртвиле у друштвеном животу; нећу да кажем, да немамо друштвеног живота. Сви видимо како смо немоћни. што. доброг, што користног створити! А зашто» Немамо народног духа! Немамо духа, који би казао: Роде! твоја предход“ ница нека те изведе из дубоке тамноће на широко поље, ди се свитли кано у рају; — на поље народне просвите, Ту смо свитлост смотрили онда, када -емо народно позориште у недиљу први пут поздравили! Како први пут» Таи више је пути био овај створ народног духа — у по" зоришту, на том огњишту просвите! Истина, али није се њему буњевачки пук тако одазвао као

|

сада. Друга вримена, друго сунце сјаје са ведра неба,

Сунце, које је разгријало срце рода нашег, |

па није сечудити одушевљењу, што је са свом младом силом продрло. Ако је ову последицу наше слабо диловање узроковало, радо нам је; ако је то дух вримена проузроковао, још нам је драже! Мање ће труда етати, видити буњевачки пук на оном пољу, које поље његово народно достојанство заповида заузети: народну просвиту!

Наприд браћо, наприд роде! Како је липо чути својих славних придака јуначка дила пивати, Како је драго умотворење народног духа ужизвати. И ми све то досад нисмо чули, ми свето досад нисмо уживали! Чија је кривица, нећемо изтраживати, Што је прошло, тому нико непоможе, што је сада, то пригрлимо, да барем наша прошлост буде липа, буде темељ боље будућпости. Ми никад нисмо ни сумњали да се наш пуБ добром, липом и метинитом неће одзивати; јамчили су нам зато његова племенита, својства, која га толико одликују. |

Богатство, племенство, и душевна сила нашег пука, све су така својства, која триба и које посидује један народ, којем је виковит живот суђен, И ево сада ова три својства скучила се, да грију позориште народног духа а нама. да свитли и да давидити простор боље будућности, ди ћемо се сусрести и као храбри и одушевљени борци једно другог поздравити,

Ванредне заслуге, ванредну награду завриђују, а нашег рода ово ванредно липо поступање заслужује најдубље припознање,“

А при полавку нашега позоришта из Суботице рекао је „зшранек бјазшк“ ове значајне речи :

_У