Позориште

(

| |

нови Д. бина Д. ПНЕ и Нерату И

тошћу евојеприказивачке НЕ: отвЕли себи већ лепа имена и гласа у нашем поришном свету, па су тако од велике користи сваком 1080риту а тим више нашемо-где—не- може -еваки глумац само једну струку да игра. У Петру

Добриновићу стекли смо младо, даровитог глум=

ца, који у конверзационим комадима, у Финијим комичним улогама, а и у нижој комици 'ноказује

лепе знаке напретка, Од старих глумаца, који.

ву отишли од позоришта, на првом нам месту ваља епоменути Николу Рашића, који је имао ванредна дара за приказивање нижих комичних улога, а лепу је способност: показао и као пред= стављач комичних карактера. На друго меето долави питомац нашега позоришта Ђорђе Соколовић,; који је променио поворницу ва приватним животом, И он је леп успех показао узтриказивању мањих карактерних и нижих комичних улога,. Трећи је на реду питомац нашега нозоришта Љубомир Петровић, који је лепо напредавао као прикавивач комичних улога и слика и прилика из нашег народног живота, И сви остали чланови, а нарочито подмладак, корак= нуди ву напред у позоришној уметности, као што то признају и страни нама не баш пријатељски листови,“

Од прошле главне вкупштине до данав научила је позоришна дружина 19 нових комада, а

међу њима 5 изворнихи то 2 драме, и 3 ша-

МЗИЗА „9 26731 У У

Дби лос „Виљем Тед,“ а. томира“ „Живот је сан,“ „Ниганин,“ · „бесека школа,“ „Рренгоар,“-а од изворних комада служе заиста за. украс зборнику позоришних дела обе драме: „бан и јава“ оддра Милана Јовановића, Ова-жва дела знаменита су и стога, што је те прва билогија, која се на нашој позорници представљала два, вечера једно за другим,

да цело ово време приказала је позоришна дружина 224 комада у 175 представа, и приредила је 1. беседу у Панчеву, 1, у Вуковару, 1, село у Суботици и 1, вечерњу забаву у Вуковару. дд тих представа дошло је свега 17.188. 83 новч, а, вр

дд прошле главне скупштине до данас оби= шла је позоришна дружина ова места: Вршац, Панчево, Нови Саду Суботицу, Буковар; одакле се за који дан креће за Земун; а отуда или у Митровицу; или у Вел, Бечкерек, ако се добије тамошње позориште; па онда у Ст, Бечеј, Сентомаш, а на зимовиште у Нови Сад. На целом том путу најбоље је прошло наше позориште у буботици, тде су та наша браћа Буњевци прихва= тили као своје рођено, Да је среће, па да може наше позориште бар једну зиму провести у буботици, то. онда Суботица не би била изгубљена за нас, а и овако је сва нада, да не ће остати без добрих последица утицај нашега позоришта на: Буњевце, нарочито ако се бар сваке друге године тамо оде, (Свршиће' се.)

—==-барс туба виса ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ МАЂАРСКОГ ПОЗОРИШТА.

(Овршетак)

Трећи покушај догоди се године 1789 у Левочи, У бр. 54, „Мађар. курира“ од год. 1789. има о томе овај извештај, који у преводу. од прилике овако глави:

„У Левочи 22, јуна. Како прошлих месојеђа не беше овде никаквих комедијаша (810!) од заната, играху позоришта млађа господа вармеђаши вами собом по двапут на недељу немачким језиком врло лепо, и приказиваху прекрасне комедије, Тад паде на једаред Његовом високородију, господину поджупану Илији Хорвату који и иначе увек готов беше унапређивати

част и дику мађарског народа -- паде му у главу та племенита мисао: да треба не само немачки, него: и мађарски младићи у свом живом мађарском језику да приказују и по који лепи комад у обичном позоришту, ида покажу, да су и они (мађарски младићи), као и други народ, способни што ваљано учинити, И тај за елужни поджупан ципске вармеђе не окану се те своје мисли, већ он брже боље набави мађарских књига, и у њима позоришних дела, па приводи племениту мађарску омладину, што тамо живљаше, да мађарски глуми, те да и међу

_Ј)