Позориште
у кућењу свађа се, хоће да господари, деспоте киња је, те није никад кадра имати нежна женска осећаја. Колеричне женске су Фурије у животу и бичеви својих мужева. То је искусио јелински мудрац Сократ и милијони мужева после њега, Васпитање и удес, поднебље и еталеж преиначе поменуте грешне стране колеричког тем-
(Наставиће се.)
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(Нашла врећа закрпу) одиграва је 6. лепембра. Посерба овога комада није баш најбоље испала. При посрбљивању туђих комада није доста само имена променити им срп“ ским их начином зачинити, нето ту ваља и догађај за, наше прилике удесити и карактере на ново тако претопити да постану Срби. Ако тога не чинимо, никад не ће ваљати посрба. па ма даје зачивимо белим луком и патриком. Да је и приказ таких само с поља премазаних срлских характера много тежи, по себи се разуме, па за то заслужују двогубу хвалу наши глумци, који су прилично добри Срби били, У тој хвали имају највише удела Ј. Маринковићка, Ј. Поповићева, Н. Зорић и Недељковић, који је у улози доктора Киселића на пово показао леп напредак у приказу тарактерних улога. И Вујић је добро приказао поштеног, искреног и доброта срца ујака Птриватру, само бимемо му световали. да не брза сувише. Сувише убрзан товор не допушта глумцу, да речи као што ваља нагласи и да им смисао снажно гласом обележи. – об
нО5 оЈе пети Том.
% (Народно позориште у Загребу.) Као што јављају „Мах, Мох.“ земаљска влада хрватска прихватила је оставку Ерђенија Томића на части владиног повереника за народно позориште и поворитнота драматур а. те је, како чујемо, преуредила позоришну управу до саборске
пе КОЛУ
МИН
| перамента, За то мора глумица при учењу сво| јих улога јако пазити да гадне и претеране страсти колеричне женске ваљано представи, али | да ипак не претера,
| Леди Мекбетова у шекспировом „Мекбету“, и | грофица бреинијева у лесинговој „Емилији Галоти| јевој“ праве су слике колеричних женскиња.
|
нема, Х. дода мало импровизовапа монолога, Ф доктора опет нема. Х се неда збунити, већ погледав у кулисе рече: А, ево доктора! Али како лагано иде, баш као да му
се не хити! .. Поздравља неку госпу ... Она га задржава... . Обоје се разговарају . +. · Е, таки су ти лекари! .. · Аха, ево га! Ено опет неки господин хоће
с њиме да говори, иште од њега ватре, они б њим говори ... Тај се доктор познаје с целим светом! .... Но, једва један пут.... Хвала богу : . . - ево га!“ Истина доктор дође, али са противне стране, тако, да му Х. при излазу, беше окренут леђима. Међу тим Х. остане при себи: „Докторе, повиче он, кад сте брже боље обишли рогаљд“ — Шублика опази свезу, па ве стаде —
| којом је седила жена и чистила за ручак зелени грах.
наредбе тако, да ће драмом управљати под надзором дра- |
матекога одбора редитељ драме Адам Мандровић, а опером под надзором опернота одбора управитељ опере Иван пл. Зајц. Уједно је поред ова два техничка одбора постављен економни одбор, ком _ је председник Жига ил. Фаркаш, а чланови су му Дане Рашић, рачунарски саветник и Божурић, позоришни блатајнић.
(Кен ИЕ.
» (Монолог из ненада.) Глумац Х. стоји на позорници у једној шаљивој игри, па говори монолог. Кад сврши говор, треба доктор да изађе иза кулисе. Али доктора
смејати.
ж (кога је рода.) Нека госпа добије на поклон папагаја и као радозналој жени прохте јој ве да дозна, да ли је њен папагај мушкога или женскога рода. Кога ће да запита, него свога мужа. —
— Е па то је лако дознати — одговори муж. Узми трумен шећера па викни три пут: „Напагај једи! Ако буде ј ео, мушко је, ако га буде јела,женско је. То је најсигурнија проба. “
% (Досетљива жена.) Пролазио некакав путник кров | | село, па не знајући пута, дође пред нечију кућу, пред |
Шутник јој назове помоз Бог, и упита је: Душе ти, снашо, куда се иде у оно друго село2 Она се уплаши да не би путник свратио у њих на ручак, па му одговори: Доњом улицом низ брдо пре ручка, јер ако где седнеш на ручак, не ћеш приспети на конак.
« (Шта једу цареви.) Разговарали су се два сељака, шта једу цареви, па ће један од њих да рече: Ја мислим да. само шећер једу и да воућ лебац у мед умачу. На то ће рећи други: А реци ти мени ко је после Бога, да му је за славу, највиши. — Цар и краљ, а да кодругиг — Ћ, па добро! Сад кажи ми, како може цар велики и дебео бити кад би живио о шећеру и меду. Богме не једе ти тај шећера и меда, него све сланине и лоја печена,
издаје управа српског народног позоришта.
а _)