Позориште

ди БАВЕ

| из "те школе велики мај стори:

износи се бракбл билојто /у садашњости, про; | | шлости или буд + ~ би вара ој зао

шиљено. Не пази се много ни на песништво, само ако се

може пестићи што већи ефекат, Не пита се ту много, да

ли „радња може | бити и вероватна. У дијалогу бу писци све иде згодно једно за

другим па те чисто пренерави., И у селанању свејих

драма велики су вештаци: познају "добро позорницу, па ·

тако умеју да јако забаве гледаоце до последњег тре-

нутка и ја им тако рећи не дају ни дазгути, У ЈЕратНа |

стварају дела, која, нас јако занимају, али која нас рет

блици, кој И у али је тако исто мало њих било који су оставили позо-

раште задовољени. Шисац овога дела "петина де. бе држао!

повеснице износећи Хенрика УП. и Катарину Хауардову, али Етелвуд му је тако ужасно грозан, да не можемо никако замислити, да би могло и таких карактера на свету бити. Иначе бисмо морали очајавати о напретку човечијег рода у племенитијем смислу. Све то, што до сад рекосмо, биће нам. јасније, ако приповедимо шта, се догађа у том вомаду, „Хенрик МТ. краљ енглески, који је готово све своје жене, кад су му већ постале несносне, дао немилостиво погубити, износи нам себаш утренутку, када је и опет (бацио свој поглед на нову жртву. Тек што је пала са рамена глава жене му Ане Буденове, а већ се био загледао у летњу Катарину Хауардову, која му је пустим срцем овладала. Он издаје налог херцегу

Етелвуду, Да Катарину доведе у двор, да би јој могао

пружити своју краљевску руку. Али и сам Етелвуд љуби страсно Катарину, којом се "и венчао У потаји. Знајући да краљ никад не попушта кад год хоће да задовољи своје страсне жеље, зготови напитак, који за неко време може да умртви живот човечијим Тај напитакодаје Катарини, која, је сада за цео свет мртва, осим за Етелвуда, који у гробници поред мртвачког ковчега у страху чека да се Катарина из

умоли познатог му алхимист , Да

сна пробуди. У том) тренутку“ долази краљу гробницу; |

да види још једанпут мртву опу, коју је за живота, волео. Бтелвуд ножем у руди стоји уз краља, готов да га

"прободе, ако би се, Катарина за време присутства кра-

љева пробудила. Краљ међу тим оде и при поласку своме |

натакне на прет катаринин претен, ког јој беше живој“

наменио. Док Етелвуд испраћа краља, пробуди се Катарина и спопада је страва кад види где је. Етелвуд је, на своју !и њену несрећу, обавести о'евему, али чим сазна Катарива за љубав краљеву према њој, и чим опази прстеш на руци, пробуди се у њој таштипа и убија пежан цветак љубави. Али за то ипак оде с Етелвудом горв у дворове, где им) срећа само кратко време траје, "Судбина се појављује у особи самога краља, који се справља

у Шкотску у бој, а за заменика свога хоће да остави“

Етелвуда. Он му још нуди ин руку сестре своје Маргарите, која у потаји љуби Етелвуда, али овај живи само

а јадном Етелвуду не остаје друго, него да оним истим

итком и себе за неко Бре в умртви“ Пре напитка пре| е | Катарики јеључ од тр нице а. бх могла уз њега,

Гевиа када се пробуди, и заиште од ње прстен краљев, као

да слути какав је преврат учинио у срцу катаринином тај прстен. Катарина му испуни вољу, али тек што је Етелвуда спопао мртви санак, а она му већи прстен | скида. • РуЕ6.

„Етелвудова привидна емрт потресе краља, а доводи до оча"јања сестру краљеву Мартариту, која потајно узме са кра-

љевог стола кључ од гробнице да би још једном видила,

| Етелвуда, кога је тако, јако љубила. Катарина јури сада

већ у своју пропаст. Њу нађу у двору етелвудовом и

је пред краља. Чим опави краљ Катарину, која,

е | ком 0. бвоме избавг одмах ављу према њој ; ( руку Го језтако забдепи, па вабора за. твуда У гробници, шта виле и од Бтелвуда поверени јој кључ баца у Темву, не: знајући, да има још један кључ сада већ у рукама маргаритиним. Ал кратвога је века катаринина срећа! Етелвуд се опрости гробнице помоћу мар-

_ таритином и долази потајним уласком у двор, и у собу

~ уплашене краљице Катарине, претећи, да ће јој се стра-

шно осветити. Узалуд та моди Катарина па коленима за опроштај. Етелвуд, истина, одлази, али да се опет врати, и то баш у оном тренутку када Катарина чека на повратак краљев. У страху па је краљ не затече с Етелвудом, вабравља врата,и прекшиње тада је остави. Он то учини по што се најпре, уверио, да је краљ, који сз међу тим вратио, чуо да је неко с Катарином у затвореној соби. При одласку остави још. и своју капу. У томе краљ да проломити врата, улази у собу, нађе капу и жели дознати име свога сунаркика Катарина не Ће ништа да призна, а краљ је предаје суду; који је осуди на смрт, У тамници подмити џелата прстеном од краља добивеним да побегне, надајући се, да ће се, извршење казни одгодити, по што нема другога џелата у Лондону, алона ће међу тим измолити милбст у краља. Али басу последњем тренутку долави нов џелат под образином Етелвуд, који не ће да опрости жртви своје нечовечне освете. На губилишту пада глава катаринина од руке грознога Етелвуда, који одмах скине образину и као сукривац предаје се сам суду, да прими исту каштигу као и Катарина. У то се спусти завеса и нас гроза хвата и ужас од тога нечовечног дела етелвудовог. ·

Шредетава овога комада и цео пазе ви зебне задовољили су нав изнад сваке мере. Ј. Сајевићка (Катарина) имала је момената, у којима је заносила, својим силовитим приказом, а игра јој у опште беше веома добра. Недељковић (Етелвуд) надмашио је овом приликом самога себе. У почетку, истина, да је био мало патетичан, али је после погодио прави пут, па је, особито демонску страну своје улоге, извео као што треба, Сајевић (Хенрик УШ) играо је у опште добро, а нарочито се истакао у сцени тде га мори љубомора. И маска му беше хисторијсви верна, и ако није била његовој особи са свим прикладна.

"ТУ опште ми радије гледамо тог вредног глумца у уло-

| тама које се не играју у костиму ИМ сви други пред-

стављачи мањих улога били су са свим на своме месту. У позоришту је било нуно света, који је тако рећи неданимице пратио тај комад пун позоришног ефекта, и

ва Катарину, па не ће да зна ни о круни, до које би | више је пута повлађивао приказивачима главних у-

могао доћи с Маргаритом,. Краљ та . оставља „разљућен, |