Позориште

А 224 АААДАА

Код етарих народа било је са свим нешто.

природно своме осећају давати израза, а код нас не приличи ни у животу ни на позорници овсећајима маха пуштати и на видик их изндсити, На то треба при представљању пазити, Из овога човек може двоје научити: прво да се треба умерити, да не треба тугу на највишем ступњу изражавати; друго: како се може борити противу болова, Који се јадикујући пода болу, изазове у нас сажаљење, али човек, који се бори противу свота бола, тај задобија наше поштовање, јер доказује, да има моралне снаге,

Има два средства, којима се ова борба на видик изнови,

Кад све туговање поступно увећава, па се онда блажијем тону враћа, и опет — и нехотице — увећава, то се онда износи на ВидИЕ

борба противу бола, Друго је средство угушио

вање плача, Говорење кроз плач захтева 060бити тон, Ако бе овај од времена до времена, само наговешћује, а не даје му се потпуни израз, то се онда изнови на видик борба противу суза

Овде треба једаншут за свагда приметити, да најжешћим страстима иикада не ваља израза дати, Изражавање најжешћих страсти прелази границе лепоте и улази у грозовитовт, Пошто грозовитост нанови квара племенитости, тоне смеју

ни песник ни глумац упадати у њу; јер у сва-

ком уметничком делу мора бити истине, али и лепоте, достојанетва и прикладности, а код позоришног уметничког дела захтева образована публика поштовање човечанства, да то не треба никад да глумац од рђава карактера направи правога, гнуснога еотону; јер ни један човек није ни прави анђео ни прави сеотона, а борба међу телом идушом није ни кад за увек решена, нити је душа за свагда од тела побеђена, Када је Нерон постао Нероном беше ону лудилу, што приказивач тога римеког тирани-= на мора наговестити, ако хоће да спасе достојанство човечије; а међу Нероном и на прилику Валенштајном грдна је провала, и ову провалу уме само прави, истинити уметник да увиди, и да јој да израза, јер се Чех Валештајн већ по облику своме разликује од Римљанина Нерона,

ВАЖЕ Наш ~

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

% (Живот је сан.) Овај праве песничке лепоте пун комад приказан је на нашој позорници 11. децембра. Комади оваке врсте надику суми украс сваком позоришном репертоару, а вредност им у толико вишејскаче ако су глумци у стању као што требада. одговоре песниковим интенцијама. У похвалу нашега позоришта може се без зазора рећи, да се та драма приказује веома добро. Носиоци главних улога Ружић (Сбигмунт), Ј. Сајевићка (Розаура)уи бајевић (Василије) прикавали су своје улоге таким заносом, да

им је публика игру често изразима свога допадања по- |

пратила, а то ретко бива у нас при понављању познатих комада. И остали прикавивачи Лукић (Клоталд), Ј. Ма-

ринковићка (Стреља), Марковић (Астуло), Добриновић-

(Кларин) заслужују потпуно призвањз и похвалу, а то припада у неку руку и дворанима (Вујић, Божовић) који су тако исто добро извели намењене им улоге. У опште цео приказ ишао је добро као што се само зажелити може. Публика је имала тора вечера једну од најпријатнијих забава, и отишла јекући из позоришта, са свим задовољна и у најбољој вољи. С.

ПРОРаИф Ри От Е % (Народно позориште у Загребу.) „Узепас“ јавља, да је привремена управа народнога поворишта „промењена. опет привременом до сабора. Драматург Евђеније Томић дао је био оставку, коју је земаљска влада примила. Ме-

сто драматургово није попуњено. У место једнога, одбора, биће од сада три. Економни (Жига пл. Фаркаш, Дане Рашић, Марко Божурић.); уметничко-књижевни за драму (Фр. пл. Жигровић, Иван витез Трнски; Јанко Јурковић, Аугуст Шеноа, Вл. Вежић); и оперни (Фр. пл. Жигровић, Динко Блажић, ђуро 'Златаровић, др. Шлон, Херенхајсер). Задатак је драматском одбору, да саставља годишњи репертоар, да набавља нове комаде и преводе, да надвор води кад сценисањем и представама, да поправља и чини примедбе и што се приказа и што се декламације глумаца тиче. Те се примедбе имају пријавити председнику економнога одбора, а овај ће их саопштити редитељу, а редитељ глумцима. Чланови драматескога одбора немају слободна, улаза у позориште. Оперни одбор има за оперу по прилици исти делокруг као што и драматски за драму, а поглавито надзор о оперним представама. Ичланови тога, одбора немају слободна улаза у повориште. Опера се сме

| само средом и суботом певати, а у друге дане сме се

давати само драма. Драмом ће равнати А. Мандровић,

који заједно са председником економнога одбора прави месечни репертоар. Он исправља и приређује комаде. Шван пл. Зајц је равнатељ опере. 0н има уз приволу економнога одбора бирати опере, па их „сценирати“; уЈедно он врши запт кад свима певачима. Ако хоће управа да набави нових одела и декорација, мора се представком обратити на кр. земаљску владу. То је у кратко ново уређење,“ ;

Издаје управа српског народног позоришта