Позориште
|
АМАНДА ЛИ
ву платна, Женске | | бу шиле, | мушки ду (помагали. декорационбом мазалу,
Прво место, у које одоше, беше Уеретен (имена су у приповетци измишљена, иначе је еве
истина,) - Два члана -отишла су била напред и“
најмила су у првој гостионици дворану за балове, отласили су у местном листу и дали штампати 300 огласа, Гостионица беше величаствено зданиј 6 дворана висока, пространа, видна и газом сјајно. овветљена, Кад тлумци начините-на једној страни галерију, на другој позорницу са леш
корацијама, испред, које се спуштатше завеса 0 првене дамашке са златним китама, и чипкама,
остидничараест туцета,
| је да гледаоце узајме одг
" |" наслоњача од махагона“ '"превучене првеним ма-
| рачунати свакидан,
рокеном, То су била засебна места и била су на богатом ћилиму; у партеру бенте девет туцета обичних столица, а одељен-је-био-о1-отменога реда ниском преградом са црвеним и златним тапетама, Међу партером и галеријом беше друта, малена преграда, Гостионичар обећаваше најсјанији успех, По најмањем рачуну могли су кад је повориште било пуно, та, (по 10 Фор.), То је било У „могли још и три елегантне собе употребити као гардеробу, то бу
изтледало је све, да не може бити величанетвени= | били врло весели, ну ан реле и на ре_45 КЕЛИ
СРИСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(Жене у уставном животу.) У петак 13. децембра при- |
казана је на нашој позорници добра шаљива игра „Жене
у уставном животу.“ Докле је год устава и уставног жи- |
вота у Угарској, дотле ће и овај комад наћи жива одјека,
у нас. Каравтери су већином добро напртани, радња, на- |
рочи:о у првом чину, жива, једном речју то је један део
|
нашег уставног живота за позорницу живо нацртан. Пре- |
ма томе и приказ таквога комада захтева живу игру, а у томе су се наши глумци овога вечера баш и одликовали, Ружићка (Христина) била је сушти „жепеки кортеш,“ Ружић (Валента) добродушви „посланик на силу,“ бајевић (Оланкамени) прави мађареви „пропали Фиртлмагнат,“ Добрино: ић (Барбоч) оригинални кортепе који се тужи на „дијету“ што не ће да донесе закон, да се „посланици бар сраке године по Једанпут бирају.“ И остали прикавивачи: Лукић (Берчеји), Ј. Поповићева, (Шетирка), Марко- | вић (Селеји), Недељковићка (Фанига), Л. Хаџићева (Илка), Божовић (Јован), и Вујић (Чедеји) имају лепу заслугу у томе, што су „Жене“ тако добро прошле биле,
Ове је представа била у корист варошке болнице, вли |
се публика, није одазвала, као што јето заслужила овака племенита цел. “со
Поправка. У извештају позоришном о „Карташу“ на |
страни 281. почињући од 39. реда испреметано је 6 редова, који 'кваре емисаб, На место тих' редова треба да стоји ово: „Ал кад је предмет саме страсти случај, као што је то у карташу, (јер Ђорђе испрва није сиромах, дакле не грамзи за благом), овда је пропаст тога човека тако извесна, онда је тежња, да се слепи случај
покори вољи човека, и и ј икаве морадце, 010: ве, тако апсолутно „по ври да 4) —Шшт. у ЛАЈШ
побр Г Нарлцрира
М претио на „веру.) Некакав трговац. имао. у дућану престара, боба, и коме та је год продавао, свакоме се зављињао срећом и душом, да се вари брзо као јаје, Један што раје купио за ручак, пристави га. ватри одмах у јутру. Дође време ручку, а боб никако да се свари. Е сад кажите ин, да ли се тај „трговац ривоуили право заклео купцу. — Свагако криво, кад га је на веру пре-
| варио. — Није истина, јер што бе Меаа Јује | више вари,
то долази све тврђе.! " "(Поп ипарохијани.) аи у неком налпем месту ваљан свештених, који је, умео тако лепо предиковати, да
| је своје парохијане често наводио на сузе. Један пут је
|
| | | | |
Це у шг
"описивао муке нашег Христа спаситеља тако живо, да су
сви људи у цркви плакали без разлике. Намери све у
| Цркви. некакав. стран, човек, „који, није. плакао. На ко, ће
они, што су окб њега, да та укоре, говорећи: да што, море, не пачеш) | А'он ће "да им одговори: Не могу, јер нивам из ове нарохије !
“ (Како ћеш се опростити дуга.) Некакав човек био дужен много. Машо по! мало! продаде с56 што! је имао, само му остаде кућица. Дугје зао друг па му неда, да спава ноћу. Шта ће дакле него да о своме дугу, ми-
воли, па ће тако на једанпут нешто смислити, Устаде и
| унесе у кућу бреме сламе па је запали. Кад кућа почне
торети, запита га) жена: Шта 'уради, вло тесмело = дапалио сам „кућу, не би ли дуг кроз димњак искочио одговори. — Какав дуг кроз димњак, дуга те змија опавала! — повиче жена. — А он: Богме, ако не излети дуг из куће, оно моја није ни била, него би ми је свакако