Позориште

ности. Кад би позориште српско било 'онакова типа, као што је било у старих Грка, кад су износили на позорницу живе карактере, било би можда неке користи за народ, кад би се у томе позоришту —- на бини — стављали на углед карактери_из. народа. и историје, који су што учинили и жртвовали се за народ, онда може бити

да би било неке користи за народ. Али повори-“

ште наше, као што је данас, у коме се представ-

ља пуковник од 18 година, или где се каже, да | један пропали гроф или барон не може дадитне.

сандук на леђа, што су му нежне руке, не одговара позиву нашега народа. Позориште наше није то, што би могло да користи, да је'узчувано као што треба. Па кад није то, него је чисто једна

ан НЕ ин ПИ ИЦ

"луксузна установа, ја сам да народ српски на

ово не треба да плаћа. Али ако је то потреба једног извесног дела публике, онда она нека на то и троши, сваки је господар од свога џепа. Али кад то нема никакве цели и не одговара никаквој потреби народној, онда зашто народ да страда. Народ има далеко веће потребе. Народ нема ни једне стручно земљеделске школе, ни једне занатлијске школе, нема ништа од оних установа, које би обучавале вредне раденике. Наш народ оре адамовим плугом, има осмоћошковна, кола. Да позориште бар развија у нама неку тендецијозну мисао за неки виши рад, али и од тога ништа нема. Дакле позориште, овако као што је данас,

нама ништа не треба. (Наставиће се.)

ви ИР) см _—а-—е——-—==—

(65 до

па

об ло 4 о о Јо

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

# (Дружина српеког народног позоришта) вратила се са свога путовања 16. марта о. г. у Нови Сад, кад није мотла ићи ни на коју другу страну, и ту ће давати једно двадесет представа, Лане је завршила дружина своје представе у Новоме Саду 6. јуна, а од то доба обишла је ова места наша: Руму, Вуковар, Винковце и Сомбор, где је целу зиму провела. Родољубиви Сомборци учинили су све, да наше позориште тамо што боље прође. Нека им је на томе хвала и слава!

да прву недељу одређени су ови комади за представу: У понедеоник 28. марта: „Стари каплар“. Карактерна црта у 5 делова, од Карла Жујина и Рајнхарда, с немачког превео Д. Јоксић, музика од Ивана пл. Зајца. — У уторак 29. марта први пут: „Младенци“. Шаљива игра у 8 чина, од Адолфа Вилбрандта. С немачког. — У четвртак 30. марта: „Рукавица и лепеза“. Шаљива игра у 8 чина, од Бајара и ОСоважа, превео Ф. Оберкнежевић. У суботу 2. априла први пут: „Девојачки завет.“ Ша-

љива игра у 5 чинова, од грофа Александра Фредра, пре-

вео Е. Томић.

Голо ОРИ ТЕ

# (Народно позориште у Београду.) Управа народ“

ног позоришта била је одлучила, да и за време примирја, даје две три представе у корист позоришне дружине, која је својим пожртвовањем заслужила била пажњу не само своје управе, него и целе публике. Дружина, као што пишу „Орпске новине“, поред уговора, пристала. је била на смањене тлате, и ставила се ратноме министру на расположење. Глумди одоше: који у војнике, који у војничку администрацију, а глумице у болничарке. И техничко особље би употребљено. Тим путем мислило се у неколико помоћи њиховом материјалном стању. После повраћеног мира. народно позо-

риште нрорадило је на ново и даје по две представе у свакој недељи.

(Народно позориште у Загребу.) „Анкетном поверенству за народно казалиште“ предложена. су била два предлога: једљи од пододбора, % други од владиног известиоца Мирка пл. Халпера. Пододбор је предложио, да се уведе стална управа у једној особи, којој би ваљало додати књижевиичко веће са информативним гласом, и да се ина даље задржп драма и опера. Владин известилац на против предложио је, да се укине опера, а, да се задржи. само драма, и да се управа повери приватном подузетнику, коме би сеимала“дати годишња потпора од 16.000 фор. а. вр. Пододбор је одговорио на тај предлог владиног известиоца. Тај одговор пододборски био је пре неког времена расправљен у конференцији, којој је председавао сам бан. У тој конференцији усвојени су већином предлози пододборски, а одбијени владиног известиоца, по што се показало, да финансије народнога позоришта иду на доље. Управа остаје, као што јавља „“лепас“, и од сада у рукама тајника земаљске владе Јос. Кнајсла, а од стране владине би изјављено, да се начин и особе управе не ће више тако често мењати. Опера и драма одржаће се и на даље. Осим тога поверила је конференција пододбору, да изради основу за пензиони статут, за драматичку школу, за обсег радње књижевнота одбора, че ће пододбор имати још и да предложи особе за, књижевно веће: По томе надамо се, вели „Ујепас,“ да јенаше позориште пошло бољим путем, јер је алфа и омега праве

| трајности и сталности драматскога завода школа и пензио-

на заклада, а књижевници ће заиста бити у свему на помоћи том заводу. И мањак се знатно смањио. У осталом управа ће имати прилике, да уведе здраву реформу код опере, кад прођу Рале уговори. На послетку желимо, да се тобожњи „балет“ са свим укине.

Издаје управа српског народног позоришта,

– 454