Позориште

| ПА Пн | пл У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 10. АПРИЛА 1877. | | ' 6 - 6 | Ва Ур ар = ГОДИНА 1], • =" Бррји., де УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ, ИЗЛАЗИ СВАТДА 0 ДАНУ ОВАКЕ НРВДОТАВЕ НА ПО ТАБАКА. — Стоти за Нови Сад 40, А на СТРАНУ 60 н. месечно. =— ПРЕТИЛАТА — || СЕ ШАЉЕ КорРНЕЛУ Јовановићу, КОЈИ СЕ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ. | Мона оба суб о Дена -Е (Свршетак.) Кент. У тамници потајно обесе, Ја долазим своме старом краљу Како би се после посумњало, На вечити растанак са њиме! Да су сами себи крај животу Путовал ми ваља тамо горе Учинили, — зар из очајања! На истину силним боговима ! А о том се договорих прво Трудни пути мучног ми живота С твојом женом, и смислисмо тако, С овог света у гроб позивају ! На тај начин да их умртвимо! Али, ка што видим, он ту није ! (Војници одведу Едмунда. Лир носи мртву Корделију Албаније. у рукама. Едгар, официри и неколико војника иду за њим.) Највеће смо заборавит могли! Лир. Је л, Едмунде! | дапевајте, кукајте, плачите! Где је краљ, где је Корделија 2 Ох, та ви сте еви камена срца! дбори брзо! Позајмите мени очи ваше, Едмунд. Дајте мени језик ваш и гркљан, Отправите кога што скорије, У грло га усадите моје, Нек похита до онога замка, Мени треба снага, сила јака, Лир је тамо у тамницу бачен Да закукам, да заплачем горко, С Корделијом, али брже само, | Да разбијем свод плавоме небу, Јер ја дадох писмену наредбу, | Да је видим, и да је дозовем; Да обоје потајно убију. | Она ј сада тамо, вечно тамо, Албаније (Едтару). | А овде је само мртва, хладна, Све ен чуо — Јер ја знадем да потодим свакад, Па похитај сад што брже можеш! Да т ко живи ил је издахнуо! Едгар. Она ] мртва, видићете само: Ал' војводо, коме да похитам 2 (Едмунду.) Огледало једно донес'те ми; | Кажи, коме ту заповест даде, Пруљуб'те га на усне јој бледе: И дај један знак од тебе, како · Ако кристал потамни на њему, Ту наредбу опозват би мого! Она онда још животом дише! Едмунд. Је л те» Имаш право, ево мача мога! Она онда може да оживи2 Покажи та капетану страже: Кент. даробљене издаће ти одмах! Дан жалоетан, несретнога. краја, Албаније. Данаске је освануо нама! О похитај, тако ти живота! (Едгар оде.) Едгар. | Едмунд. Предеказање онор страшног суда! || Ка' што рекох, ја заповест дадох, Албаније. | Да старога краља е Корделијом Отвори се, земљо, прогутај нас! НА – ка