Позориште

пл У НОВОМЕ САДУ У ЧЕЕВРТАК 2]. АПРИЛА 1877. --~ 266

| С - | и = ГОДИНА 1], > УК ВРЈБ, о : ову“

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

ИЗЛАЗИ СВАГДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА. — Столи за Нови Сад 40, А на СТРАНУ 60 н. месечно. — ПРЕТШТАТА СЕ ШАЉЕ КОРНЕЛУ Јовановићу, коти СЕ из ЉУБАВИ ПРЕМА. ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАШ лист.

ој оба а Опет ЈА са

(Наставак.)

Ингомар је дакле према овоме слабо изведен | па ево ти к њима брата розалијна, да је води значај, и само местимице даје-прилике, да умет- кући. Конрад га затече ноћу у својој кући, па ник обичне врсте покаже своју снагу. С тога је занесен љубављу, мржњом и љубомором, убије га. у неку руку необично, што је Салвини баш Ин- | За то убијство осуде Копрада на вечиту робију, гомара одабрао у свој репертоар. Ваља да за то, и тиме се сврши предигра.

да покаже како и глумац може да створи, како | Сада тек почиње права радња. Конрад је 14 е даје духом задахнути и оно, што је у писца | година чамио у ропству, док је увардао прилику погрешно. да умакне. Кад дође у свој завичај, нађе своју

| Још је чудније, што Салвини одмах иза Шек- љубу као васлитатељицу у кући лекара Палмјера, спира приказује „Га шоме ступе“ („Грађанска | а за кћер му рекоше да је умрла. Али Ада није смрт“) од Ђакометија, и „Гладијатора“, од А. бо- | била умрла, него су је прекрстили у Ему, па измета. И једно и друго је посао на лаку руку и · дали за кћер лекареву. Неки Ђоахино био је међу без праве естетичке вредности, па нам је чисто | тим бацио око на Розалију, те је свакако салежао, што Салвини сву своју уметничку снагу о | тао, али заман. Да јој се за то освети, натукне њих троши. Изгледа, као да нема разлога за то, Конраду, да је Розалија љубазница палмјерова, и као да хотимице тражи слабије производе, да | а она Ема да није нико други, него његова кћи тим покаже своју горостасну снагу. Џа опет није Ада. Тиме се разбукти плам љубоморе и освете тако. У оба комада има бар један характер, или у конрадовој души. Он би своја права као муж боље да речемо, бар једна улога, где је лепих | и отац, али тек сад види, да их као бегунац, не прилика за уметника глумца, а осим тога је Сал- сме искати, да је он „за свет умрђо“. Жива мрвини јамачно хтео да прикаже две противности, _тав, двојака љубав, а двојака љубомора, то је уа тиме грдан обим своје уметности: у Конраду жасна бура у души. Касније увиди, да Розалија, („Га тотбе супе“) слаба, изпурена, телесно и ду- није палмјерова љубазница, него да би опет за шевно изнемогла човека, а у Негру („Гладијатор“) | њим пошла, да га је Ђоахино преварио и као бенеобичну телесну снагу, а уз њуи њене обичне | гунца издао; чује. да је Палмјер његовој кћери атрибуте. Да је у томе успео, видићемо касније. спасао живот,и осведочи се, како би тобило у-

„Га таотће ступе“ је-драма, али драма најсла- · бијство зату нежну слабу девојчицу, кад би дознабије врсте. Цео јој је основ и склоп неприро- | ла, да јој је он отац — он, од кога се она гади, дан, па за то и невероватан. Као да је написан од кога се она згрози, само кад му се руком досамо за једну улогу, за Конрада и приказивача · такне дубоких ожиљака, што их издубише тешки његова, а све друго је споредно. Главни мотиви | ропски ланци. Најпосле дође до тог уверења, да нису нови, и више приличе за роман, него за | би се смрћу његовом разишле све буре, што се драму. Ево их на углед. Сликар Конрад је иле- | сада вију око њихових глава. Џа што не би он менита душа, а смртно је заљубљен у Розалију. Ро- | њих избавио, што се он не би жртвовао њима за.

он украде. Љуба, му роди кћер Аду, али за мало, патњи и крај своме животу. (Наставиће се.) ~ »

залијна својта не ће да је да за Кограда, алије љубав. Хоће, одважи се, па и учини крај својој