Позориште
де У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 28. АПРИЛА 1877. ~ ~ ~~~
И ИАШТЕ
ИЕ
=. БРОЈ 16, 26
= ГОДИНА 1],
69 00) 62. С УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ, Излази СВАТДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТРАБАБА. — С(тот ва Нови Сад 40, А на стРАНУ 60 н. месечно. — ПРЕТИЛАТА
СЕ ШАЉЕ КОРНЕЛУ Јовановићу, КОЈИ СЕ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.
1 0РМ Код>дРебеЛеВИ-Н И.
|
(Наставак.)
Ето, то је главно у радњи те драме, а све се готово збива у конрадовој души. Друго је све споредно, неприродно и невешто изведено. Први чин н. пр тако је замршен и збркан, да у силним тајнама не умеш да се!нађеш,. Тек у друтом чину познаш Конрада и унуђен си у његову природу. Од тог тренутка приказао та је Салвини необичном вештином, Тако је згодно облио свога јунака "неком затушљивом, потмулом алмосфером, да чисто осећаш како ти трло стеже, те ти не да дахнути. Џа за тим призор, тле Кон= рад приповеда, како је утекао из ропства. У Рим приликама уметници ередње руке хоће ла се искидају дивљим необичним покретима, али у Салвинија не беше тога. Живо, па опет мирно и привидно монотоно сликаше он ту слику, паде му реч и око не могоше залећи, онде је рука допунила. Ти гледиш у њега, а он ти руком по ваздуху ствара пред тобом своју тамницу, прозор на њој, решетку на прозору и друге прилике из свог чудног живота. Све му је живо, све“ постаје“ пред 'евојим "очима, гледаш, као да се то све сада збива.
Па онда опи ужасни призори конрадове борбе у души. Најпре та види, где рордо и неми лостиво захтева своја права, а одмах затим, како резитнује, како постаје мучеником свог страсно дела, како се: љубазно, али торко одриче сваке среће, па најпосле и самога живота. Најпре љубомора и мржња, најпре осрамоћен муж и увређен отац са свима прелазима узбуркане страсне природе, па после мученик, а место силне сотрасти слабе сузе, место тордих захтева загушени уздаси прегоревања. Очинска љубав хоће већ да победи и да се изда, али је сузбије рођено дете својим чудним владањем, па. место очинске среће и милости, загуши та торко јецање и суза
презреног човека. Већ је одлучио да умре, али му љубавка страст још не мирује; него цепа боне труди, па мора да им одлакша тиме, што иште од своје љубе чисту истину — истину, да она не беше љубазница палмјерова. Доиста читав пакао у грудима. Па у тим страшним душевним потресима и преким насилним променама није се Салвини нигде огрешио ни о. природу, ни о лепоту и уметност, ивахно и страсно, али опет племенито и уметнички одмерено; природно и истинито, "па опет уметничким духом задахнуто; просто, па опет тако" разнолико и занимљиво изнео је. Оалвини ту буру душе човечије пред наше очи,;те нас је човечија страст потресла, а уметност очарала.
„Гладијатор“ “је још миото лошији посао, Личност копрадова бар је дала глумцу кад кад прилике, да створи характер, и да нам та прикаже како се развија; а у гладијатора нема ни спомена од свега 'тота. Гладијатор је драматски несмисао; пун шарених слика; Ево шта је у ствари. Први призор уводи нас
у римске катакомбе, у скупштину првих Хрише
ћана за време Гордијана. Ту нас дочека Оригин
с дугачким монолотом о' хришћанству и незна-
боштву, о неваљалом свету; илтуди Ту' се) упо“
знамо ти с тладијатором Нетром. Он је римски роб, па се после“ петнаест тодина враћа у Рим, да тражи своју кћер. Родом је Трачанин, необично је снажан и бесан, а мрзи господетво, на се: договорио с неколико својих пријатеља, да покидају ропске ланце, и да се трозно' освете сво| јим насилницима. Штаоће он утим катакомбама, то ее' негзна, али је добро што је ту, да нам бар
приповеди све о себи; и да нам каже од куда у
њега та страшна мржња према тосподи, Он је | такво добар па пам исприча све искрено: Царица