Позориште

К_—_ ___-__ __

је 25. октобра 1792. да тим је дуже времена представљало у Будиму неко друштво под управом Келемена Проташевића. У неком старом позоришном алманаху наишао сам на плате чланова тога првог сталног мађарског позоришног друштва, које је вредно“ споменути. Прва глумица, по имену Ана Морова, имала је 30 фор. месечне плате, а било је наравно и мањих плата, као што се друга нека глумица, Јелисавета Келеменова, морала задовољити са половином горње евоте, Т. ј. са 15 фор. месечно, а толики је од прилике хонорар, што га данас неки чланови мађарског народног позоришта примају за сваку представу осим своје гаже. Највећа плата глумаца износила је 28 фор. Па за ту награду морати плакати, смејати се, љубити и мрзити кроз читавих тридесет дана ради увесељења светине доиста је незгодна ствар! Тима се доиста „није могло завидети на такој срећи! Ту наши модерни мимичари стоје на правом златном земљишту !

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Шоља, теја“, шаљива игра у једној радњи, с немачког превео Глиша Гершић. За тим: „Партија пикета“, шаљива игра у једној радњи, по Фурнијеру и Мајеру, снемачког превео Ф. Оберкнежевић.)

Репризе тих двеју, нашој публици добро познатих и код ње акредитираних шаљивих игара, са свим су згодно испуниле вече у четвртак 21. априла о. г. У обе те игре има по гдекоја улога, коју и најваљанији глумци врло радо црвеним словима у зборник својих улога пишу. Такве су улоте у „Шољи теја“ Камуфле, у „Партији пикета“ Шваље Рошферије, а мало и трговац Мерсије. Исте, до душе, не дају глумцу бог зна какве грађе за студију, али га ипак анимирају, те он на њих троши труда, да их што већма онако у детаљ изведе, а при том извађању у детаљ — по глумачкој терминолођији тако званом „типфловању“ улоге — има тлумац прилике, -— предпостављајући да богме, да је удота за то квалификована, — да покаже шта уме.

Представа у четвртак, осим тога, што је донела два омиљена комада, још је у толико интересантнија била, што су неке, и то понајглавније улоте у нове руке прешле. Ту је пре свега Камуфле — негда форс-улога нашег покојног Телечког — за тим трговац Мерсије, бароница Виљдељева, а како нам се чини и Анатол.

Шре него што свој суд изречемо о томе, како су нови репрезентанти одговорили, морамо се најпре сетити Ружићевог шваљера Рошферијера. Шваље канда, у необичној милости стоји код г. Ружића; он се баш својски за то за-

| | | | | | |

Највећи дневни приход друштва износио је тада 58 фор. а по неким извештајима било је и по 1 ф. 15 кр. прихода на дан.

Гроф Сечењија покренуо је мисао да се сазида велико народно позориште у Пешти. Мађарско народно позориште отворено је 1887 године. Прве две десетине тога позоришта могу се сматрати као доба његове славе. Уметници, што су тада глумили на тој позорници, сачињавали су диван ансамбл, (укупност), и ако су они већ готово сви помрли, ипак живе још једнако у успомени народној. Кад су задушнице, иде свет на гробове тих покојника и кити их венцима. Тада су глумили ови уметници: Лендвајија, Егрешија, Сердахељија, Сенпетерија у комичним улогама, Међерија и Фанчија у шаржама, Од женских ваља споменути: Розу Лаборфалвијеву, потоњу жену Јокаијеву. Она је била трагичарка у великом стилу.

(Свршиће се.)

ваја он

узима, да сваку и најмању ниансу при репрезентирању шваљера обележи; а за што сет. Ружић својски заузме, то мора испасти округло, да, изврсно. — Од нових на, првом месту спомињемо т. Сајевића, који је Камуфле-а — улогу, што од глумца захтева, да је добро рутиниран и да се живо, а при том природно, на позорници креће — на опште задовољство одиграо. — Искрени, отворени трговац Мерсије са, девизом: „Што на срцу то и на језику“ као да је написан за г. Рајковића; и то је једна од онаквих улога, где се чудимо оној сигурности — скоро да речемо: ноншалансији, — са којом г. Рајковић и преко тежих делова, преко најужих путања своје улоге играјући се прелази; та нема ти лешшега, него кад је глумац на позорници „код куће“, И тђа Рајковићка у улози баронице Вилдељеве, п т. Марковић у улови Анатола беху нови; они задело ва својим предцима нису заостали. 15

» (Недељни ред позоришних представа). У недељу 24. априла: „Саћурица и шубара“. Шаљива игра у 4 чина, с певањем, од Илије Округића Сремца. — У уторак 26. априла с новом поделом улота први пут: „Госпође и хусари“. Шаљива игра у 8 чина, од грофа Александра Фредра, превео Л. Телечки. — У четвртак 28. априла: „Кин“. Позоришна игра у 5 чинова, написао Але-

;

кеандар Дима, с француског превео К. Н. Христић. — |

У суботу 80. априла први пут: „Проводамшија“. Шаљива игра у 8 чина, немачки налисао Јулије Розен, превео А. М.

Издаје управа српеког народног поворишта,