Позориште

јаје а ЛЕ И ИМ ~ АЕ ме И мл У НОВОМЕ САДУ У ПОНЕДЕОНИК 16. МАЈА 1877. ~~~ ~~~ || ; роде у Ра Јер ар и а Ћ 48 тодинаА ту, Б- 40 Брд] 26, 2» Стево в и | УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ, Излази. ОВАТДА 0 ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАВАКА. — Ототи за Нови Сад 40, А НА СТРАНУ 60. н. месечно, — ПРЕТПЛАТА

СЕ ШАЉЕ КОРНЕЛУ Јовановићу, који СЕ из ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ,

О КОНВЕРЗАЦИОНОМ ТОНУ.

Шта је у глумачкој уметности у опште кон- | конверзационог тона образован човек, што се верзациони тон2 ' чистије и јасније огледа у говору његовом нешто, _ Конверзациони тон је, као што већ и сам што је опште сваком човеку, нека духовна обраизраз каже, тон, што се употребљује у обич- зованост, тим је племенитији, уметничкији конном животу, противност онога тона, што треба _ верзациони тон. Из реченога види се такођер, да се изрази у грчким трагедијама, јер да прави конверзациони тон искључује сваки ди-

"се у њима најбоље огледа идеалан свет на јалекат, свако наречије, јер наречије нам износи према обичном свету. Тон идеалног света ваља | човека из неке засебне области, а не општег увек да се изрази неким свечаним начином. | обичног човека. И у стиховима се може упоНо погрешићемо, ако у оштште означимо копвер- · требити конверзациони тон, само се иште финија задиопи тон као нешто противно од идеалног углађеност и елегантније држање. тона, и овај последњи као. противност првоме; Како треба рравнати конверзационом тоном,

јер идеални тон спада у општеу уметности иу којим се границама кретати, то једино одлу-

обухвата исто тако тон живота у својој лакоћи, | чује природа самог дела, ситуасија и карактери.

као и свечани тон. Исто је тако погрешно, кад | Тако Гетов „Тасо“ изискује најплеменитији и

се мисли, да је конверзациони тон особито запро- најфинији конверзациони тон, који ће нас тако

ву, а идеални за појезију, за стихове. Премда се | рећи одомаћити у идеалном кругу, у који нас конверзациони тон поглавито употребљује у прози, | дело преноси; али иџак ту не сме бити патетоипакни проза непсвључује идеалан тон, који ваља | тична предавања, јер би нам оно разагнало илуувек да задахне уметност. Тако исто потребан јену | зију. Највећма смета фином конверзационом тону појезији природни тон, који нас везује са животом. тежак језик, т.ј. кад тешко говоримо и изгова-

Први захтев за конверзациони тон у умет- | рамо. Само кад нам иде језик лако, вероваће нам ничком погледу, то је лакоћа у говору, т. ј. | слушаоци, да је то језик из права живота, У конда се без напора, бев по муке изговарају речи. | верзационом тону мора дакле разговетност и чулна

Конверзациони тон је од прилике то, што и пле- | јасност с једне, и лак говор с друге стране др-

менито, отмено понашање. Но ово је само нега- | жати равнотежу. Само се том равнотежом може

тивне природе, и значи, да се не чини ништа | целина говора задахнути неким идеалним дахом, неспретним, нелепим начином. Тако исто иште | те ће нам се разум, слушајући јасни смисао го-

и конверзациони тон пре свега, да у изговору | вора, исто тако задовољити, као што ће лаки ток

нема ничега тромог, усиљеног, ничега, што | говора пријатно утицати на наш уметнички осе-

смета, што. није лепо. Тиме ће се постићи то, | ћај. Треба имати веома фина, уметничка такта, да ће нам тај конверзациони тон изгледати као | да се у сваком конкректном случају може знати, нешто са свим природно. Јер кад слушамо | је ли конверзациони тон ту на свом месту, или тај лепи, племенити конверзациони тон, видимо | не. Кад се погрешно, невешто употреби конверодмах пред собом образована човека из | зациони тон, то он може ситуасију, као и цео добра друштва, који исказује своје мисли лако, | говор покварити, одузети му истинитост; а то слободно и течно и клони се свега, што није лепо | исто може учинити и патос, ако се употреби и што је усиљено. Па што већма провирује из | онде, где му није места.