Позориште

и =

У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 1. ЈУНА 1877. ~ ~ ~~~

ит

+. РОДИНА 11, 2

ПО ЗИИТЕ

Ае 46 БРОЈ 36 0

, > 2 | УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ, МИЗлази СВАГДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА. — Столи за Нови Сад 40, А на СТРАНУ 60 н. месечно. — ПРЕТИЛАТА

се шаље КОРНЕЛУ Јовановићу, који СЕ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.

ЛЕВА И ДЕСНА РУКА У ГЛУМЦА,

Моји ђаци питали су ме: „Како ви мислите о употреби леве и десне руке» Држите ли ви, да је то навика, што се чешће употребљује десна рука, или да то бива из неког унутарњег ортаничког узрока 2“

Премда сам још одавна био са собом на чисто о томе, ипак сам хтео да то и знанствено разложим. После многог проучавања најзнаменитијих знанствених дела нашао сам најпосле овај резултат:

„Ако хоћемо (вели професор Шарл Белу својој знатној расправи: „Човечија рука и њезине особине“) да смо у пословима свакидашњег живота окретни и свагда спремни, онда се очевидио не морамо никад премишљати, којом ћемо руком што почети, или којом ћемо ногом прво крочити; а ми о томе нисмо се пикад ни сумњали. Је ли то научено или је та брза одлучност природни дарг Ваља имати на уму, да цела десна страна, тела има предност пад левом, и да је лева не само у погледу мускулозне снаге него и по целом склопу свом слабија. На десној страни су сви органи за кретање јаче развијени, а о томе се можемо уверити мерењем. То нам могу посведочити и кројачи и ципелари. Може се, истина, рећи, да је то отуда, што се десна рука више вепба; али та особина пренесена је и на склоп тела, и леви удови чешће пате од болести, него десни. Код оперних играча видимо, да се најтежи комади изводе десном ногом. Па тек при учењу и веџбању у игри види се још јасније, да је лева нога по природи слабија: играчи, па име, морају два пут толико да веџбају леву ногу колико десну, да им не би кварила складности на јавној представи; јер ако то не учине, онда ће десна одржати превату над левом, а то неће бити грацијозно. Ако идемо за ким, то ћемо ретко код кога приметити једнако кретање тела, па ако у" сназимо на леву погу, пе ће нам се измаћи из

вида, да се њоме не ступа тако чврсто као десном, да прети на њојзи нису тако размакнути као на десној. Чудновати створ женског тела, као и то, што код њих еластичност корака више зависи од покрета у ножним зглавцима него у бедрима, чини, да код њих слабост леве ноге још већма упада у очи. Ни један дечак не скаче на левој нози, ако иначе није шуваклија. Коњаник и јахач меће леву ногу у зенгију и скаче с десне доле. Све је у обичном животу уређено према десној руци, тако н. пр. завртаљка. и сврдао, и ми морамо доиста мислити, да то није тек случајно тако, нето да је то удешено према природној особини тела. Шуваклија осећа то јако, кад отвара собна врата или ножић. У кратко, предност десне руке није постала навиком, него је то природно уређење ради очевидне цели; а та особина не зависи ни од артерија у руци, јер је она исто тако својствена десној нози, као и десној руди.“

Толико чувени писац.

Што он овде вели, важи наравно само 0 ч0веку; а од човека, као уметника, захтевамо ми друго што, а те захтеве спомиње и Шарл Бел. Па као што је рекао за играче, да леву ногу веџбају, два пут толико колико десну, тако и ми морамо овде поставити услов, да се обе руке тако извеџбају и дотерају, да се лева рука према левој страни може употребити, а десна према десвој страни. Није слободно чинити кретање руком изнад тела, као и деспом руком на леву страну и обратно. Одмах се познаје невешт глумац, кад му лева рука стоји мирно, или је веома, мало креће, а овамо му десна никад не мирује. Џа ипак наплазимо на ту погрешку у знатнијих приказивача.

Али има што се на позорници, као и у животу, извршује само десном руком, као н. пр. за-