Позориште

а ---

а а а

Од „зборника позоришних дела“, што га издаје |

управа трошком књижаре браће Поповића, изишле су две даље свеске. У једној је од тих омиљени комад „Пркос“ од дра Ј. Андрејевића, а у другој „Рукавица и лепеза“, у преводу Ф. Оберкнежевића.

Рачунарске и економне послове ручне поворишне благајне обављао је и ове године глумац Никола Зорић. У томе га је контролисао новчар позоришни и агенат Светозар Крестић и месни позоришни одбори са благајницима из њихове средине одређенима.

Распис за управитеља позоришног остао је, као што се и предвидити могло, без успеха. И у других сретнијих и много већих народа тешко је наћи људи, који су вешти томе послу, 4 који имају

и дара, и воље и љубави и пожртвовања за то, а у толико је теже у нас тражити и наћи таког човека.

То је у кратко рад позоришни за прошлу го| дину. Као што се види све је рађено, да нам наш | позоришни брод не потоне. (н се, као што ви| димо, хвала буди великом напору, у пркос ва| лима, ветровима и прудовима одржао, те поно| сито плови по узбурканом мору тешких непри| лика и великих незгода, тражећи сигурна при| станишта. Не би ли била од бога грехота, а од |

целог изображеног света зазор и срамота, кад би допустили, да нам тај наш брод на домаку пристаништа пропадне, код нас живих људи, који се | хвалимо да смо Срби, да смо људи, да смо народ!

___--->ве--———

ДИОТИЋ и,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Весели двори“.) Шаљива игра у 3 чина, написали француски Сарду и Хенекен, за српску позорницу прерадио Бранко М. Јовановић. Приказана први пут у четвртак 4. јануара о. г. Међу заплетима ниже врсте, у којима није психолошки моменат главни стожер, већ случај и положај, спада неспоразум. "Тај се употребљује само у оним тренутцима, кад се у игри изниже конац, кад драстичност, експлозија, ступа па место праве радње, те тако исту калкад мало п оживи. То су већ крајња средства, која, су писцу дозвољена, и ма да им с, местимице, употреба даје оправдати, ипак не би требало сувише њима утицати на публику. Тај заплет дакле, неспоразум, употребљен је и исцрпљен је у „Веселим дворима“ до крајности. Већ сам француски наслов „Нсље] Содејоф“ морао је путника навести на. мисао, да се налази у гостионици, у хотелу. Наравно, да писцима, Сарду-у и Хенекену, није стало до тога, да се расквари неспоразум, јер би им ондан шаљивој игри било краја; тако се тетли неспоразум до свршетка трећег и последњег акта. Али Сарду је Сарду, он је ипак тако вешто и углађено изнео целу ствар, да му гледаоци лако опраштају, каквим је средствима дошао до своје цели: да их пријатно забави једно вече. И ма да је употребио и мало остарелу ствар — уграсти бабу у место девојке (опет дакле неспоразум) — гледамо му кроз прсте, јер је француском лакошћу и пријатношћу прешао и преко тога.

Али шта учини српски прерађач! Незграпном шапом забагљао је у француско плетиво; недовољним разумевањем, неотесаним пером и још неотесанијим укусом разонодио је и разбацао је оне могућне моменте, које би служиле за подлогу заплету, те по томе и даљем развитку. Већ одмах на-

слов: „Весели двори!“ Зар ће тај наслов побудити у ико- |

јем путнику мисао, да је у механи; Па онда све сама српска. имена! Али да, пардон, та г. Муша је ту шаљиву игру

„за српску позорницу прерадиој“е Од куд и могу дакле | Французи долазити на нашу позорницу! Наравно, кад су | му лица Срби, мора и земљиште, где се развија радња,

бити српско. А које би за то боље доливковадо од китња~

стот и веселог Срема 2 Али, гле, г. Бранко је заборавио,

да „прерађује,“ па јеоставио жељезницу, да иде кроз | — Срем! Заборавио је да у Срему нема жељезнице. На| равто, да је и при карактерисању заборавио на српске | типове, већ је оставио просто Французе са српским именима. | Ако у тим лицима има нешто српског, то је заслуга глумаца, | Где има, н. пр. Србина, ван ако је потпун бугер, да се не уме разговарати с поштеном девојком, а са штумадлама и другим блатородним личностима уме низати и нежне речи 2 Где има „млада Орбина“, који се на брзу руку заљуби у ма какву дуру, па још и да је узме за верну љубовцу 2 Где има Србина са незнатним имањем од 200,000 фр-2 Где је дуван и цигара Српкињама тако „са свим обична, ствар, да им смрди и траг: (Да је прерађач навео „кецољубије“ наших госпа, њихову наклоност према „фрише фире“, имал6 би бар смисла.) Зар је у реду, да Србин-прерађач у лакрдији навађа име, које је сваком Србину у драгој успомени, име покојног војводе (Јер тај сувишни пијетет прелави у лакрдију, буле смешан.) Или је „прерађач“ хтео тиме да боље „посрби“ шаљиву игру туг — На сваки је начин испадо неко полутанско дело, ком треба или вратити првобитан француски тип, или га бацити у закутак, јер му је још најмања махна — лош српски језик.

Тлумци се наши трудуше сзим лелим средствима, које појединима стоје на расположењу, да, шаљиву игру ту бар | одрже у репертоару. Али, где је основа траљава, тешко је | подићи ваљану зграду. И опет, ако се на гдекојим местима, | и одазвала публика, то се има захвалити вештини глумаца Е Р.

| а никако — прерађачу Муши.

Издаје управа, српског народног позоришта.