Позориште

а = ГОДИНА У, > о

ПУТ Е,

44 БРОЈ 20, =

УРЕЂУЈЕ А. ХАПИЋ,

Излази свагда о дану сваке представе на по табака.

Стоји за Нови Сад 40, а па страну 60 н. месечно. — Претплата

св шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.

СТАРИ ГЛУМАЦ,

(Наставак.)

Та, је ли свет полудио, или сам ја изгубио памет2 Зар нема више ни једног циглог паметног човека 2 Сваки ме исмева, вара, разговара са мном заједљивим речима. Јеси лити то, Корнилијо, или је каква злобна вештица узела твоје обличје, да ме доводи у искушење Говори, реци ми све, хоћу све да знам! Дакле ја да идем да гостујем, а ти хоћеш овде — да сабираш блато 2 Сабирај само, сабирај, да бисмо могли славити сјајну, величаствену, бурну свадбу, те да бар не допре поругљиви подемех твојих обожавалаца до наше младеначке одаје! Сабирај само блато, да узмогнемо одгојити нашу децу, али добро запамти, да ћу им свима заврнути шије, ако не буду налик на мене! Ја да идем да гостујем, а ти да останеш овде сама — тако, тако! О, да нежна, невина девојчета !

Корнилија се није ни мало поплашила од тих речи. Она ми је са свим мирно гладила намрштено чело.

„„јавиде, ти си болестан!“ — рече она.

„Па дај мелема. мојој бољетици, утеши ме!“

Корнилија зазвони и заповеди собарици, да до сутра све буде спремно за пут. За тим ми рече:

„Кад дођемо у прву варош, приступићемо олтару, па ћемо се венчати !“

„лети се, лагати, хулити — то је све једно. чкено ти лажеш! Ништа ти не верујем, јер злоба и завист, ма да претерују, говоре ипак истину, а и клевета није никад без икаква основа. Само ми се ваља осведочити, уверити. Радије ћу себи ударити жиг срамоте на чело, него што ћу се дати вући за нос, и волим бити слеп, него да — ма и у сну само — морам са каквог злурадог липа читати: „Јадни Давиде, ти сад уживаш

у ономе, што је другоме већ пре тебе било досадно. Теби су остали пабирци после бербе!“ Разумеш ли ме, жено2 Моли се богу, али те ни сам бог не ће сачувати !“

На улици сам се сусрео са црним шаптачем.

„Добро што сам те нашао, Давиде. Данас ће се приказивати „Отело.“ Ево ти доносим улогу — једва ти је једном опет пала у део знатнија улога !“

„Отела“ ћу приказивати! — Добро, врло добро! Играћу га. Ту сам улогу добро проучио. Данас ми немој шалтати, јеси л ме разумео 2 Знам „Отела“ на памет, од речи до речи. — Зар је мени суђено, да ме држе за луду и да ме вуку за носа Али— потећи ће крв! — Подераћу те на комадиће! — Мене вући за нос — мене — 0!“

„Хтео сам ти рећи још нешто —

„Ваљда ми се и ти већ смејеш> Јеси ли и ти већ постао уљом = Шта 2“

„Што булавниш којешта 2 Хтео сам ти о Корнилији —

„Корнилија ће остати овде, а ја идем да гостујем — заслужићемо новаца, па ћемо се венчати!“

„Та знам ја, знам ја, за што ти је смањена плата, за што ти се не дају боље улоге као пре, за што ти више не тапшу. — Све ја знам!“ повиче црни шаптач.

„Ти то знаш» Говори, кажи ми, ко љуби Корнилију 2 Осведочи ме, докажи ми!“

„Гроф и управитељ сплеткаре против тебе, а и публика је увучена у те сплетке. Млади људи не радо гледе, да прва љубавница има глумца за љубавника, па хоће да вас раставе једно од другога.“

„Гроф — публика —“

(Наставиће се)

роса авав=—————