Позориште

~ У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 15. ФЕИВРУАРА 1879. ~~~

4 = ГОДИНА 11,2 ои“

ПУНИ |.

46 БР

ва

с7

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

Излази свагда о дану сваке представе на по табака.

Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — Претплата,

се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.

Из ЖИВОТА ЈЕДНОГА ГЛУМЦА,

„Ове је заман! Пусти ме! Ја не могу више проводити такав живот, као досад. Да на метере мерим и да се ценкам за новчић — то не могу! Нека то ради, ко хоће, али ја не могу, па не могу !“

„Али шта ће твој отац о теби да. мисли, Лудвиче 2“

„Мој је отац свилар, и ја га поштујем, али он мене не разуме!“

„Па твоја Каролина, драти пријатељу, која те тако силно љуби.“

„Та и ја њу љубим! Али за то што ме љу-

'би, не може ми желити несрећу.“

„Па твоји пријатељи! Забава, шала, све ће нестати с тобом! Мани се тих планова, благосиљаћеш час, у ком си сам себе победио !“

„Збогом, Карло! Та не прави ми срце теже, него што је!“ и отртнувши се из пријатељевог вагрљаја, изгуби се у мраку.

Карло гледаше за њим сузним очима, и оде на противну страну, да друговима прича, како стоји са Лудвиком.

То беше у Берлину године 1801.

Лудвик луташе још дуго по улицама, и врати се доцкан кући, где не беше баш најбоље дочекан, јер он имађаше да сврши неки рачун, на, који је био заборавио.

Проза, која. га је из његових сањарија пробудила, дирнула га, је немило. Он поче да сумња о његовом предузећу, и трудио се, да ради, али дух његов тежио је за нечим другим, и кад му је отац рачун прегледао, нађе да је погрешан.

Отац очита Лудвику добру буквицу и после вечере затвори га у собу.

Што досад младом човеку беше немогуће, учини сада. то поступање његовог оца према њему.

Није потрајало дуго, он баци књиге на страну, угаси свећу, узме огртач, и једним

——___

скоком кроз прозор беше на улици пред очевом кућом. Колена му клецаху, он осећаше колико је у том тренутку изгубио, али осећаше и то, да ће сад за њега одпочети нов живот — и он корачаше даље улицом, која беше већ сасма пуста. У виљемовој улици баци још један тужан поглед на Каролинин прозор. И ту су еви у сну лежали, све беше мрачно. Небо је било густим црним облацима навучено, као и Лудвикова будућност. Хоће ли му се накнадити, шта је за љубав вештини учинио 2

дамишљен остави Берлин, путујући својој новој мети,и ми га на брзо налазимо у Наумбургу.

Друштво неко под управом неког Ланга даваше баш тада у том месту представе.

Довнавти то Лудвик, оде на галерију. Чисто и не дисаше, тако је пажљиво пратио представу. Оде и други и трећи пут у позориште, али сад му већ и новац беше при измаку. |

Једног јутра стаде пред управитељевим станом млад човек, средње величине, и гледаше 60јазљиво горе на прозоре. Једном се охрабри, отвори врата, — и он стајаше пред старим, добрим Грегеом, који беше шаптач у Ланговом друштву. Бојављиво рече Лудвик, да би желео са г. управитељем говорити, и да жели у друштво му ступити. Греге му не даваше баш много наде, али опет радо пријави странца своме управи-

„тељу, који је баш добре воље био и Лудвика од-

мах прими.

Лудвикова спољашност учини добар утисак на управитеља, и узевши мало бурмута, запита га:

„Но, а где смо до сад представљали и шта, 2“

То питање доведе нашега, новајлију у забуну, јер он сад хтеде први пут на позорницу да. ступи, и за то му остаде одговором дужан, али му прташе ватрено своју тежњу за глумачком вештином, и о његовој вољи к позоришту, које Ланга