Позориште

мрље У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 18. ФЕБРУАРА 1879. длл~~~

40 ТОДИНА У, > | || ј | | | || | |

« з

Ке +-46 1565 то +0 во 6,

сР“%

УРЕЂУЈЕ А. ХАПИЋ,

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — Претплата, се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.

ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ГЛУМЦА,

(Свршетак.)

Уморен од јучерашњега учења, играо је Лудвик слабије него што је требао, и ма да су њетови другови приправни били, да га исмеју, то су морали умукнути, а Ланге често задовољно климаше главом.

Грегеу паде Лудвик око врата после пробе, јер изгледаше, да ће његов савет, да Лудвик управитељу пише, среће донети.

Међу тим то не беху све тешкоће, које имађаше Лудвик да победи да до Руденцове улоге дође. Још му нешто на пут стаде, и то свилен трико. У забуни заборави да се за њега побрине. Најбоље трикове поузимали су други, а у вароши се није могло више добити. Шта да ради2 Лајпциг беше најближе место, где се трико могао набавити. Греге и други имали су млого посла за представу, те тако наш Руденц оде сам пешице у Лајпциг.

Тамо купи за, свој уштеђени новац трико, и беше сретан, сретнувши на путу месара, који га на своје таљиге прими и натраг довезе.

И тако се врати кући наш нови Руденц на неким старим таљигама и завежљајем под пазухом. У вече беше на представи „Тела“ позориште дупком пуно.

Ланге доле у гардероби поучаваше још Лудвика. Греге ступи на позорницу, и јави публици, да је Херцберг у брзини предузео улогу глумца, који се разболео. Добри Греге удесио је ствар тако, да публика мораде бирати, или „Тела“ са Херцбергом, или да се „Тел“ никако и не представља,

Публика пристане да се представља, „Тел“ онако како се може.

Представа је гледаоце одушевила.

Дође друга радња, прва појава. ХерцбергРуденц ступи на позорницу. Никакав знак плескања не дочека га, али кад је позорницу оставио, изазваше га једногласно, и Лудвик беше најсретнији човек. Задовољство је све више расло, јер његов дар, који се у малим улогама не могаше развити, продре себи сада пута, ау трећој радњи, где се Геслерево тиранство највећма, износи, играо је Херцберг са таком ватром и истином, да плескању не беше краја.

Лудвикова срећа беше готова. Ланге му плату у много повиси и на скоро даваше Херпберг Талбота у „Орлеанској девојци“ као ни један други, па онда „Фрању Мора, „Фалстафа“, и „Рихарда ПТ.“ од Шекспира, где је за узор остао глумцима, тако, да Европа не ће нигда његово име заборавити, јер Херпбергово право име беше — Лудвик Девријен. –

Од то доба прошло је доста година, кад једном стадоше кола пред позориштем у Цајцу.

Из кола искочи човек одличног изгледа. Рече слузи позоришном да му отвори позориште.

На празној позорници, тој колевци своје славе, дуго је стајао у мислима задубљен тај човек.

То беше Лудвиг Херпберг-Девријен.

У послужитељу позоришном позна он свог старог доброг Грега и, одаривши га богато, проведе с њиме весело тај дан.

То беше и посљедни дан, што га је честити, стари шаштач са некадањим Херцбергом провео, јер Лудвик Девријен умре за вештину сувише рано, али ће опет за то преживети честитога Грегеа, — јер ће његово име живити, докле год устраје драматске уметности.

Превела Ивана.

ву сато-ањ——___—_——

АИ