Позориште

____198 |

тако на опћинетво, да је њом као неком чаробном силом обузето, и да се њом даде водити по вољи.

Драма нема — онако из небуха, нигде опћинства, т.ј. има га неко време као куриозум у маленој вароши, али стално опћинство мора себи драма тек створити.

· безброј. Глумац, а тек глумице ако хоће предол- | ћинетво да изађу у полак по моди одевени, требају | најмање на месец 25 фор. да потроше на кро- | јача, ципелара и друге ситнице. Џитам вас, колико им онда остаје за живот 2

Шракса је доказала, да се има обратним начином поступати. Кад опћинство почиње нпопу-

ПА.

Драма је свагде била понајпре дете, с којим су се људи мимогредно шалили. После је то дете дорасло до девојчета, а онда су почињали неки говорити: Гле — гле! Тако се на једанпут разви из девојчета красота, и читава варош лежи на коленима пред њом и обожава је и мора јој сваки дан погледати у анђеоско лице...

Ако нашу драму присподобимо таквој красоти

опажамо, да јој фали — тоалета. „Ез јр ете аба Сезећећее, досћ БјефеЕ зле ез1а пец“ — како Хајне каже. Мислим причу о сео-

ском девојчету, које дође у варош и тамо се на- |

"мери на неког кавалера, која не штеди новаца, да сеоско девојче одене у што сјајније одело. Пре мало времена није нико познавао сељакиње, а сад се на једанпут цела варош удиви: одакле кавалиру таква лепотица2 Видите, то чини тоалета.

Тако је и « позориштем. Није доста, да се:

_лепб и честито приказује. Позориште, како га данас имамо, мора исто тако сјати вањеком формом. Ту се не сме опажати оскудица, ту се не сме зидати палата од старих крпа, ту не сме глумица изаћи на позорницу у обичној сукњи, ту не сме глумац носити излизани капут.

Опћинство има своју оскудицу код куће, а кад дође у позориште, онда хоће да гледа, како би требало да је, а не како није.

По мом суду учинила је влада криво, кад је |

глумцима обалила плате. То је обратни ред. Ако позориште толико не носи, да се може одржати, _ онда није поможено, ако се души позоришн)ј, т. ј. глумцима одузме мало зрака. Слабије плаћени

глумци приказиваће слабије, јер ће се имати 60- |

ритњ с више позоришних потреба, а нужна последица тога биће, да ће и опћинство све ређе

и опћинствог

Па тек код нас! Колико изнаша код нас плата, првих глумаца > Колеба се између 90 и 100. фор. на месец. Толико треба човек, ако хоће да без дугова прилично живи, па да се онда од такве плате набавља још и лепе тоалете, којих треба,

штати у посећивању позоришта, онда треба е њим онако поступати, као лечник с човеком, који нема тека. Треба му прописати средства, што драже. Треба његове уморене органе раздражити и оживити. У таком случају може позоришна управа употребити ева средства, да опћинство примами, па да напокон опћинство каже: Не, не може се ипак бити без позоришта.

Онда се мора дићи граја, морају се топови палити и бенгалска ватра, реклама нравити, јавна и_ приватна, у кратко треба опћинсљво натерати у позориште. =

Сећам се, да ми је некад мој инструктор дао неку приповетку да читам, не ради занимљивог садржаја, већ ради морала. Приповетка била је до зла бога досадна и прави дремак за младу душу. Али мој инструктор хтео је, да је прочитам и да се из ње научим врлини. Тада ми ноче

| приповедати, чим би иза кога поглавља почео зе| вати: „Стрпите се, млади човече, вас чека нео-

бична наеслада. Ви немате још појма, шта ће се с јунаком ове приповетке збити. Он ће вам доћи вилама у руке, оне ће га одарити великим благом, а онда ће вам витез почети живети, те ће почи-

| нити свакојаких лудорија, е којих ћете пући од“

смеха, кад их прочитате,“ Тај изглед беше заиста, замаман. Ја читам те читам, и давим се, читајући хваљену приповетку, али мој витез свеједнако товори о врлини, о мирису невиности и о неумрлим делима. На послетку прочитам књигу: инструктор је постигао намеру своју.

Ето, на такав се начин задобија опћинство за, позориште, а не редукцијом плата

Нема сумње, да су неки од наших глумаца

| сувише оптерећени, и с тога је већ нужно, да бивати. Редукцијом глумачких плата редуцира се

се број представа смањи од 4 на 3 на недељу. Пре него што се комад изнесе пред опћинство, мора се добро научити, извеџбати, јер само генији могу сретно импровизирати. За то су пробе. Али

| како је код нас с тим пробама“ Код нас су две,

највише три пробе доста, да се нов комад представља. Последица је таквога поступка да често