Позориште

(о паши“ 7 _____ НАНЕСЕ РУЕ

За тим Драгиња ублажи Љубичин страх, те обе | коју Милан у место рефрена жалосно-емешним

певају код сандука једну песму о тици у каве- | примедбама упада, јављајући се кад и кад из

ву, која се оног јадника у сандуку тиче, и у | сандука. (Наставиће се.) врана пр

СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. них лица, да, гдекоји пут и за нужне обзире спрам есте(„Две сиротице“, драма у 8 слика а 6 чинова, од | тике, тима „сензацијоним комадима“ ни мукајет. До душе 'Џона Оксенфорда, превео Сава Џетповић.) они се и фабрикују само или за сасвим „дезазлену“ публи-

У суботу 8. марта о. г. упознала је позоришна управа | ку, или за публику, која је већ блазирана, изнурена, па нинашу публику са сензацијоним комадом „Две сиротице“, | шта дубљега не тражи. Ту су живци такви, да као неку којим је познати шпекулант Јаунер, пре једно три године, | блатодат сматрају грубе утиске, које други људи мећу над врло лукративан „кшефт“ начинио био. Био је Јаунер тада | најодабраније тортуре шпанске инквизиције. Таква је пууправитељ „Сатићеаљет-а“ — после је неко време једном блика довела слонове, коње, псе и остала „их же њест чиногом стајао у дворској опери, а другом у свом старом скро- | сла“, на позорницу; то зар надокнађава силне оне пуковишту, док није равнотежу изгубио, јер је претегла до ду- | тине у самом комаду, то зар правда силне оне неоправда-

ше кубурнија, али за то сјајнија, позиција, опери, те о- ности, силна она — абсурда. Ту нам пред очи излази Таубу ја, ) Ј ри; Б р кренуо са свим леђа ономе и онима, са чиме и са којима | лија у облику, како је досад још не видеше: склопила очајно је донде делио „и добро и зло“. Уздајући се у своју опро- ке, па сузним очима и побледелим ланитама преклиње, да. Ј Ју , ; бану срећу, купио је био он тада „Две сиротице“, рекру- | јој се помогне, Та јадница је немилосно индигтнована, до товао је ад ћов на брзу руку поуздану чету, — његово је | дна душе увређена. У погледу јој чисто чита питање: „За; Ј уку ) » 3 у Ј9Ј » позориште имало персонал, само за оперету, водвиљ и ша- | сам дотле доспела Свршиће се. р р , у лу —, са том се четом дигао у очајни бој, да стресе са свот завода штетне посљедице силне конкуренције, па се НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ. и у том случају доказало, да је Зоппћђасвкта. Чета му % (Алекса, Бачвански.) „Срп. нов.“ допосе ову белешку: се јуначки држала — та било је дана, где је узастолце „Ко се међу нама не сећа Алексе Бачванског, највећег глудва боја морала бити, један у 8 сахата после подне до 6, | мачког вештака, што га је до сад имала српска позорница 2 а други одмах за тим од 7—10. Али није се само на „ли- | Он је унутрашњи ред установио на београдској позорници, и

цу места“ борило; ишла је та чета сп пазе и на излете | уовео наше тлумачке снаге оним правцем природности кога у околне веће вароши, а одатле враћала пуна ратне славе кад се држе нами су најмилије. Публика наша зна, да је и трофеја али, и — што је војсковођи највећма пријало — Бачванскога спопала највећа несрећа, што може снаћи ч0пуна пљена, што та је са војсковођом, — до душе не на | река: слепило, Али ни ту није био крај његовим невољама: равне делове — делила. „Две сиротице“ су Јаунеру сто на жена, која га је пздржавала с дететом, вешто представљасто отплатиле цену, за коју их је купио, накнадиле су му Јући субрету на пештанском позоришту, од скора је глас стоструко све, што је он на њих „на добру срећу“ ризи- изгубила, те је отпуштена. Читава једна вештачка породица као. Кад су своју мисију свршиле, повуклесу се у заслужени на један пут се нашла у стању крајног очајања. Срби ће мир, из кога ће их можда моћи цробудити тек труба, што | овом вешћу бити потресени на све стране, и не ће допузове на страшни суд. стити, да Србин, вештак, иде с просијачким штапом по стра-

„две сиротице“ су сензацијони комад — оне себи вин- | ном свету, него ће гледати, да му добровољачким предстадицирају да су драма; па нека их нек живе у том блаже. | вама притеку у помоћ. Шрви пример томе ево даје наша ном уображењу — а као драма не могу бити дуга живота,“ позоришна управа, која, је одредила приход представе Бабар не непрекидног, јер им сва вредност лежи у факторима чванскоме у помоћ. Не сумњамо, да наша публика, неће се

_ забаве природе, -- а међу тима је зацело најважнији онај | одазвати многобројном посетом овој добротворној намери, фактор, који мултипликован са другим неким фактором, | џ показати пострадалом вештаку своје племенито саучешће, што се зове насићени, надувени, за, незграшним утисци- а свету своје уважавање вештине и заслуге оних, који је

ма на живце жудећи укус, даје за продукт неоснован, | међу нама шире.“ Оплакујући горку судбу, која је негдашуправо на сву силу изнуђен ефект. Такви су ти „сен- | њег редитеља београдског народног позоришта, Алексу Бачзацијони комади“; но код тако зване Уогвбад|-публике | ванског постигла губитком очна вида, додајемо, да се у Беретко да су икада промашили мете. На то би се могле „Две ограду у његову корист представљао 927. фебруара о. Т, сиротице“ својом чашћу заклети. Где би најпосле ту и мо- | „Сељак као милионар, или девојче из вилинскога. царства,“ тло бити друкчије, кад се тој мети греди бевобзирце, кад чаробна игра с певањем у три чина, палписао Ф. Рајмунд. се немилице руши и тамани, што само и мали прет напут | ЏИ управа нашега. позоришта гледаће, да. својим начином и стави, кад један „муритат“ други вија; тек га достигне и | својим путем, а у згодно време, притече у помоћ вештаку, главе му дође, или му овај срећно и измакне, а трећи се | који је, на највећу жалост свију нас, допао таке тешке већ нашао да се са првим у коштац хвата; други, ако је | невоље.

жив остао, наишао већ на четврти и тако то вијање већ – иде ад абвигфит, а за психолошке основе у радњи поједи-

Издаје управа српског народног позоришта,