Позориште

~~~ У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 17. МАРТА. 1879. „Ах лА

_ У ТОДИНА 11, ~ Ре“

ПИ ИАШТЕ

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ин -< БРОЈ 40. 2 ов

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — Претплата,

се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.

УСПОМЕНА НА ПОКОЈНОГ ПРИЈАТЕЉА,

У.

(Наставак.)

Појава друга. Драгомир и Божа, Божа (пева.) Ја сам шегрт Божа, Чивмарског заната, Нити имам кожа, Нит имам алата!

Мајстор свак" ме тера: „Тај ни за што није, „Одоше због њега „Ове нам муштерије.“

А због чег су отшли, Видећете сада, Слушајте, па кажте, Ко право имаде.

Једног чизма тишти „Ако ј скинут могуг“ 'Ухватим, повучем, Уганем му ногу.

Е, јесам сад ја крив, Ил је мајстор био, Што му ј тако уске Чизме направио 2

Другом су дугачке, Ногу му бламира,

— Да их брзо скратим, Јер музика свира.

„Одмах ће то бити!“ Ја му на то речем,

Па му 'нако с ноге, Што ј дуже одсечем.

Само у брзини Што сам прегледао, Па заједно с чизмом Палац одсекао.

Е, јесам сад ја крив, Ил је мајстор био, дашт' му је дугачке Чизме направио 2

Трећем су широке,

Са ноге му спада,

— Дај, да брзо стесним, Јер је променада.

А како ћу брже,

Већ натрпам смоле, Нек' му се прилепе, Да не спадну доле.

Јест — ал да виш после, Не мозгу да их свуче, Песује, грди, виче,

Као бака, хуче.

Е, јесам сад ја крив, Их је мајстор био, Што му је широке Чизме направио.

Е, видите тако

Ја сирома страдам, Отера ме мајстор Кад се и не надам.

Ма то ништ не чини, Нек је Боже жива,