Позориште
| --- => У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ П. АПРИЛА 1879. „==
6 ;
| Родина 71,
1 еј
|
6
ПИЋЕ
| | УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,
|| Е . : | : | _ Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — Претплата, се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да равашиље овај лист.
| ХРВАТСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,
ЊЕГОВА САДАШЊОСТ И ЊЕГОВА БУДУЋНОСТ.
Прво и друго мора се одлучно потврдити. За, | прво сведочи општи интерес и потпора, коју | је опера стекла у општинеству и у компетентној критици, — за друго, што је она утрла пут 60љем укусу и посредно омогућила, да се последњих година написало и певало пет нових изворних хрватских опера, којих никад не би било, да се није Зајцем покренуо, ако и не посве оригинални, а то бар у те стопе идући глазбени покрет у Хрватској. О небројеним другим композицијама, које су све на темељу тог покрета настале, нећу ни да говорим. А би ли без уведења опере у Загребу било и хрватског складатеља Зајца2 Не би ди и он уз нашега Супеа био оно остао, што | беше» Нама треба свака сила, јер их немамо у | изобиљу, да би их лако могли прегорети.
Хрватска се опера као таква. налази данас онде, где се налазила хрватска драма пре 20 година, па се мора и тако пресуђивати и. дозволити многа „Псепсја роепса“, која јој се не ће моћи дозволити кад порасте из детиње добе.
Свака је уметност интернационална, па ће нас једнако очарати мелодија, кичица и длето Францеза, Талијана и Грка. (С тога је и прави несмисао говорити о народној глазби, народном сликарству, народном кипарству. Јер што је естетски лепо, — о народност се не веже. Специјално народни мотиви имају се покоравати тим општим законима лепога, а чим су томе одговорили, постају својином свега човечанства, а поЈединцима и народима остаје само част и слава. За што да ми посижемо за посебним глобусом2
Ове су се сезоне на нашој опери неке стране опере певале у главним улогама талијански, а све хрватске хрватски, па је то дало повода на | почетку споменутој саблазни. Рекло се, све се
(Наставак.)
има певати хрватски, јер је то земаљски завод: То је оправдан захтев, признајем, али га све дотле држим неоправданим, док се не нађу бар такови певачи, који ће моћи хрватски певати с успехом. Не мамо ли за то рођених Хрвата, узајмимо ваљане странце, али не на пар месеца, јер они, нити ће моћи, нити ће хтети научити језика, којим апеолутно нигде више не ће моћи певати. Ја се сећам, да су пре неколико година на
чешком народном позоришту певали целу годину
познати тенори Стањо и Хајош талијански, а ипак имају Чеси приличан број домаћих ваљаних певача. Исто је тако било на мађарском народном позоришту у Пешти, где су Ида Бенза, и Мина Хаук као ангажовани чланови певале дуго времена, талијански.
Абсурдно је пак рећи, како се у нас рекло: „Волим слушати Јанковића певати хрватски него Денегриа талијански“, јер је Јанковић према Денегриу апсолутно зло, а овај према ономе апсолутно добро. А све то рад речи, које су у опери тек друга ствар! Као да Риголето постаје тад хрватском опером, ако се пева хрватски: А кад још к томе нужда на то присиљава Ја још не могу ни ту никакове насладе осетити нити видити спасене части хрватскога, земаљскога поворишта, ако певач, који апсолутно ни речи хрватски не разуме, стане мучити себе и слушатеље сакаћењем језика. Он ће шта више остати укочен и несигуран, — а слушатеља ће вређати.
Вели се још и то, да смо имали целу хрватску оперу, на којој се само хрватски певало. То је истина, него су нас тада само морали целе године уздржавати страни гости, који опет нису хрватски певали, а којих ове године нисмо требали — те је и тим управа нешто приштедила.