Позориште

па це кал

кад семи у Новоме Саду са њиме упознајемо. Дошавши у Нови Сад сети се, да је ту његов друг и пријатељ лекар Војновић, који је међу тим већ три године ожењен. С. Бановац жели да га посети, но знајући да је ожењен, јавља, му писмено свој долазак и моли, да му се одреди време, у које може своје подворење учинити. Војновић, од како је ожењен, проводи сретне часе брачног живота са, својом женицом Наталијом, а сада се код њих налази још и наталијина сестра Марија, која је још девојка. Долазак С. Бановца је дакле унапред позната ствар у овом лепом и сретном породичном кругу, те једва чекају, да га виде, јер су знали (понајвише по приповедању лекаревом) да је неки особењак. И заиста се С. Бановац и приказује као неки особењак. Према Војновићу је искрен али ладан, невољан, према лепом полу пак још и непажљив а кад и кад и заједљив. Војновић би рад, да овог дивљег пегаза једном укроти, хтео би да га смири и у ту цел препоручује му брачни живот, а итђа Наталија, верна своме женском позиву, салеће сваком згодном приликом необузданог младића са женидбом. Гђа Наталија муштра Бановца свакојако, овај одбија све нападаје, но она му напослетку изјављује; да ће се он ипак једном заљубити. Ту С. Бановац употребљује прилику, да се мало титра са младом госпом, и вели, да би се само у њу могао заљубити. Сад С. Бановац узима офензиву, а госпа се брани. Нападај С. Бановца тако далеко иде, де гђа Наталија мора мало и да га опомене. Но да би ппак засведочио, да није неотесан, суров, и да, се са женским светом уме наћи, ретерира он истина, испред тђе Наталије, али јој даје реч, да ће испит „курмахераја“ пред њеном сестром Маријом положити. Марија, то све из прикрајка слуша, и допада јој се та шала, те се спрема, како да С. Бановца достојно дочека. Прва прилика, тде се Бановац и Марија на само састају, изазива између њих љубавни двобој. Марија је дакако чула сопственим ушима бановчеву намеру, осим тога је она девојка паметна и пуна духа. Није дакле ни мало чудо, да је у овом двобоју 0. Бановац са својом сумњичарском природом, са, својим завојитим назорима подлећи морао. У томе његовом надању, које и није управо моралан пад, него пад из настраних идеја у прави колосек душевне хармоније, почиње још већма да избија племенитост душе бановчеве, и овај није више за Марију само интересантна, него постајејош и симпатична појава. Марија је и нехотице одувала паучину преживелости са бановчева срца, и ово је засијало опет природним сјајем својим. Марија и С. Бановац се зближе, заволу се и пруже једно другом руке.

То је ето предмет, фабула ове глуме,

Предмет је, као што се види, не само леп и занимљив, него и благодаран. Да видимо сада како га је писад

обрадио.

Што се спољашњих захтева глуме тиче, тима је писац потпуно одговорио, — јединство је радње ту, округлина фабуле — као што се из горе изложенога види — не оску-

дева, такођер, карактеристика, изузимајући можда неке маленкости, врло је добра, дијалози су сами по себи лаки, живи и занимљиви, и опет као да публика није примила ову глуму са одушевљењем или бар са оним обичним задовољством. Па шта је узрок овоме „Комад је млак, радња, је слаба“, и „сабијено је све у једноме чину, што би тре-

.

бало у више чинова, на дуже да се развија“, — то су били гласови, који су се у публици после представе чули. Ова два мњења, изгледају свакојако као нека контрадикција, но кад се и о једноме и о другоме добро промисли, мораће св и једнима и другима у главноме, у начелу за право дати. Ми смо већ напред рекли да шаљива игра са психолошким заплетом не чини никада тако јак утисак на публику као игра са конкретним заплетом. И ово је први и најглавиији узрок, да утисак глуме „Наживио се“, за коју смо рекли, да спада у ред глуме прве врсте, није ни могао бити еклатантан. дато и јесте обрада ове врсте глуме за писца врло тежак посао, јер тамо, где сам предмет не утиче на, нас својом видљивошћу, својим конкретним димензијама, тамо треба вештина, писца све то да накнади. Писац, који оће лсихолошким заплетом у својој глуми да се послужи, мора нам потанко изнети свеи најфиније нијансе душевне борбе и колебања својих јунака, свака и најмања фаза душевне промене мора бити обележена. Тако смо тек ми у стању да се пренесемо у душу и срце дотичног јунака, тек на тај начин можемо да се заинтересујемо за њих, кад их са свим упознамо. Иначе, као што су ти јунаци спољашње неактивни, акб још и преко срца свога панцир пребаце, постају за нас с једне стране са свим индиферентни, с друге стране долазе у ситуације, које ми много пута не умемо да одгоненемо, а не умемо зато, јер нисмо у стању били да пратимо потанко онај душевни процес, по коме је срце из једнога расположаја у сасвим други расположај прешло. Ово није сасвим тако у особи С. Бановца, али и његов прелазак из апатије љубави, из блазиратости животу није као што ваља доста обележен, маркиран. С тога имају они право, који приговарају, да је слабо радње. Слабост или управо тромост радње манифестује се у томе, што онај душевни прелом у карактеру С. Бановца није довољно у свим својим стадијама на видик изнесен. По томе имали би нешто и онидруги право, који веле, да је све у један чин збијено, што би се на дуже растегнути могло. Немају наравно право — бар по нашем мњењу — што веде, да је материјал толики. да би се у више чинова растегнути могао, нити имају лраво, што веле да је радња збијена. Њима дабогме оскудева нешто, а то је пуноћа радње, па ту оскудицу преносе они на скученост обима. Ови дакле назиру богатство материјала, па држе, да исти није зато исцрпљен, што се писацу простору глуме ограничио. Но по нашем мњењу то не стоји, обим од једнога чина сасвим је довољан, само та треба са садржајем добро напунити, управо накљукати, да се надев тога оквира не разилази којекуд или да не кламиће овамо онамо.

То је једина главна мана, коју ми на глуми „Наживио се“ налазимо. :

Остале су наше примедбе мањег значаја, но и њих ћемо саопштити.

(Свршиће се.)

Иеправак. У уводу ове рецензије, у 51. др. на 202. страни, у првом ступцу, а у 9. реду од доле штампано је

погрешно „комад“ у место „комед“ (писац шаљивих игара, — азђарзејаећђег).

Издаје управа српског народног позоришта.

мају