Позориште

“оде 8

Феја ог

љице. Ваља са захвалношћу признати, да је у свима овим добровољним пословима особиту ревност развио наш пређашњи управитељ Гг. А. Хаџић.

Пре него завршим овај свој у општим потезима нацртан извештај, ваља ми још на једну главну ствар позор ове славне скупштине обратити. Као што нам познате прилике показују, биће поред разговора о издржавању зожда и разговора о бићу и небићу ове позоришне дружине, или обустављању њезине редовне радње. Не хотећи ни овде у напред утицати на скупштинску одлуку, не могу доста препоручити, да би славна скупштина имала особито на уму ове околности. Док глумачко особље као дружина народног поворишта и под народном егидом ради и походи народ, дотле ће имати и народног одзива. Како то име изгуби, може га заменити ма каква приватна дружина, која може бити пре на штету, него на корист народу, а уједно и изметнута туђинском по народ штетном утицају. Како и онако у дротим струкама имамо неприлика и сметња, грехота би било и ову по народ благодетну

установу у понор пропасти бацити, ту установу, која по свима кутовима народа има приступа, па на забавни начин у збиљи и шали учи народ бољем укусу, вештини, повесници и у опште му у свакој врсти просвете свест развија. Нерод је с великом натегом и пожртвовањем створио ту установу, коју ваља само да унапређује, а никако да јој даде, да до мртвила дође; јер док је живота у ње, дотле ће и у целокупном народу и код појединих имати одзива и учешћа, а како је остави живот, сваки ће је се као мртве лешине клонити. То је обичан закон природе. К томе још туђинци ће једва дочекати, да нам и тај извор народне свести пресахне, па је и питање, ако једном угине та установа, којој с таком муком живот дадосмо, хоћемо ли је тако ласно и када ускренути, кад то ускрснуће не стоји само до нас самих, него и до другог неког чиниоца. И тако, уверен будући, да ћете при расправљању и прекидању како ове велеважне, тако и других ствари, све поменуте околности узети на ум, и поздрављајући вас добродошлицом, отварам данашњу скупштину.

те) си

ЛИСТИЋИ,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

% (Српска народна позоришна дружина) стигла је у нашу средину 11. новембра и данас почиње свој рад. Скоро ће бити две године, од како нас је дружина озтавила,и ми се заиста радујемо од срца, што ћемо имати и опет прилике, да лепо и корисно, у збиљи и шали, проведемо дуге јесење и зимње вечери. У дружини има седам нових чланова, а овим тога ту су готово сви од старих наших знанаца. Све њих одушевљава љубав према приказивачкој уметности, те се тако можемо надати поуздано, да ће сви редом прегнути свом снагом својом, да им глумачки обрав што светлији буде свету на видику. И управа ће се постарати, да одабраним репертоаром и добрим приказима пружи публици уметничког уживања, и забаве. Сада је на публици, да докаже на делу, да се у њој није угасио стари жар одушевљења за својим рођеним позориштем.

ИОСЗгО ТРИ Уве

% (Црни Ђорђе на мађарској позорници.) „КишФалудијево друштво“ издало је не давно „Дневник Дбринице“, те славне мађарске глумице, која је у своје време очарала публику уметничком игром својом и помогла, да се оснује мађарсно народно повориште у Будим-Пешти. Из тог јако занимљивог дневника доносимо оно место, где се спомиње, како је први пут приказан на мађарској позорници „Црни Ђорђе“, као и то, каквог је успеха имао тај приказ.

ЛЕ

Дериница пише о томе ово:

»7 то време написао је Отеван Балог позоришно дело: „Црни Ђорђе“ с песмама, које је у ноте ставио Гаврило РоткрепФ (Матраји), који је тада тек 14 година имао. Мелодије од тих песама биле су тако карактеристичне, као да је комповитор увек међу Србима живео. Песме те тако ву се јако допале, да зу учиниле, те се „Црни Ђорђе“ дуго и дуго одржао на позорница.

Ја сам приказивала у том комаду Ружицу и певала вам једну песму сама, а једну у дујету — на српском јевику. Прва је тужна, жалосна и почињала се овако:

Што ми Фајда од младости, Кад пребивам у жалости, Што не могу с драгим бити, Ни о дану, ни у ноћи.

Друга песма врло је лепа и мила. Њу пева Ружица

са драгим својим и свака строфа од ње почињала се овако: Девојчице, девојчице! Ружо румена! Ја те волим, ја те љубим, Душо рођена!

Те песме прибавиле су ми толико славе, толико признања, каквог није добио у оно доба нико. Сваку песму морала сам по неколико пута отпевати, а после тога није било краја бурном тапшању и изазивању. Треба знати да је у то доба становало у Пешти веома много Срба,“

Издаје управа српског народног позоришта.