Позориште
КЕ
|
=обер У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 24. НОВЕМБРА 1881. буре ~
«= ПО ИНШТЕ >
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.
Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Претплата се шаље администрацији „Позоришта“, у матичином стану, у Новоме Саду.
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,
(Наставак.)
Годишња екупштина друштва за српско народно позориште била је 9. (21.) новембра 0.7г., по што се пређашња редовна скупштина, која је сазвана, била за, 29. јун (9. јул) о. г., није могла држати с тога, што се по друштвеним правилима, није био искупио довољан број чланова. Тако је друштвени начеоник др. Стева Павловић прочитао свој, за пређашњу скупштину зтотовљени извештај. Но пре тога извештаја казао је од прилике: да је немило дирнуло њега, а морало је дирнути и позоришну управу, па и сваког Орбина, што се на редовној скупштини не беше искупио довољан број. То показује равнодушност и несаучешће према овом заводу, које тако радо називамо мезимчетом. Овде су нам бар у овом друштву слободне руке и одрешен рад, па је врло зао знак и никако не може охрабрити ни позоришну управу, ни народ на ревносну радњу, него га може још отуђити од ње. А будимо уверени, да без саучешћа нема ни воље, ни почетка, па ни живота. Људско је срце као биљка, која се најпре сневесели, скуњи, па најпосле и угине без зрака и росе. Што је зрак и роса
биљци, то је саучешће срцу и раду људском.
Саучешће им даје воље и одушевљаја, а без тога нема ни воље ни живота. Не чуди се томе, што се и пређе збивало, да се довољан број на скупштину не могаше искупити, али је тада дефицит свакога застрашивао и вољу му одузимао, али сада, хвала богу, не само да нема мањка, него још има и сувишка, ево већ од три године, па је за чудо, да се може такво несаучешће и сада показивати. Ово он не говори себе ради, јер њему је доста утехе у савести његовој, него говори за то, да то чује народ, па да се у напредак чува таквих кобних прилика, које тамане
вољу и смелост како у управе позоришне тако и у глумаца, па и у самога народа.
да тим начеоник прочита свој извештај, који је гласио овако:
„Олавна скупштино, велештована господо ! Навршујући ову годину позоришног рада, а трећу годину свога начеоништва, сретан сам, да могу изићи пред вас са радосним гласом и светлим обравом. За то вам са пуним срцем износим овај извештај, јер вам могу показати не само да се управа овог друшва и глумачка дружина трудила око напретка друштвеног, него је и тај напредак и постигла, колико су им силе и прилике допустиле. То ће вам показати поједини извештаји и сами бројеви. Ја ћу сада да се потрудим, да вам у главном обележим радњу друштвену. Управни одбор имао је од лањске главне
скупштипе до 27. јуна о. г. седам, економски одсек седам, а позоришни одсек пет састанака, својих, у којима су свршавани редовни послови, а овим њих још ови знатнији.
Лањеска скупштина одлучила. је, да се непокретности из закладе пок. Стевана Бадрљице могу продати, ако се за њих добије свега 15.000 фор., т. ј. за осам ланаца земље 4.000 фор., а за кућу и магазин 11.000 фор. Тога ради наређено је ово: Друштвени повереник у Сенти, г. др. Стеван Малешевић, упућен је, да приватним путем огледа, не би ли се могло за поменуте реалитете добити, колико је скупштина одредила. На то је повереник јавио, да би се земља могла продати по одређену цену, али да се за, кућу нико не јавља и да ће се тешко моћи продати за. 11.000 фор. За тим је позван повереник, да се постара, да се судски процени кућа