Позориште

–овео У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 29. НОВЕМБРА 1881. Фугол—

чв ПОЗОРИШТЕ >

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

Претплата се шаље администрацији

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. „Поворишта“, у матичином стану, у Новоме Саду.

А каква му судба у будућности предстоји, то не знамо; али се добру надамо, јер му добра желимо.

го, али не може учинити еве. Њој још треба довољна материјална и морална потпора од стране народа.

Па зар позориште нема довољне материјалне потпоре у државној помоћи, а моралне у журналистици, код толиких новина 2

Позориште је до сад уживало државну помоћ, и она му је тако рећи душу одржала. Је ли цифра те помоћи довољна, о томе се различно миседи. Многи веле, да није довољна. Ја велим, да јесте; али само онда, кад се не стављају претеране претензије на позориште и то на само позориште, т. ј. кад се не тражи, да наше позориште буде равно бечком и париском, а све остале установе да остану онаке какве су.

По мом мишљењу не лежи зло у томе, што је субвенција у опште, а с њоме и живот 1080ришта самог непрестано под питањем. Позориште је једино од наших установа, које никако не може да добије сталнога права на живот; ва, њега се ово право сваке године мора из нова, · да извојује, али опет свагда само на годину дана. Позориште је непрестано на „белом хлебу.“ Како се отпочне дебата о државном бумету, таки нас спопадне страх, да ће субвенција пасти као прва жртва начелу штедње. А такав живот није живот. Ту се само животари од данас до сутра; ту не може бити говора о каквом сталном раду, о спремању за дужи низ година, о набавци добрих глумачких снага.

Тако стојимо са материјалном потпором.

А са моралном Са журналистиком > Исто тако.

Вешта и ревносна управа може учинити мно-

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.

(Свршетак.)

Наша се журналистика. бацила са свим на политику. У нашим новинама врло се ретко пише о позоришту, а и кад се што пише, то се чини не поворишту за љубав, него из ма каквих личних побуда. То су обично или „реклами“ ва каквог драматског писца, за каквог глумца и глумицу, или су нападаји, жучни и жестоки нападаји на њих, или на позоришну управу. Овбиљног чланка, који би разлагао корист и потребу позоришне установе, који би уклањао предрасуде против позоришта, једва читасмо икада. Било је ретких изузетака, али су то само — изузетци, а,

Сад још нешто о позоришној згради.

Позориште је сазидано на оном месту, где отпре беше тако звана „Стамбул-капија“. Лице му је окренуто топчидерском брду и Сави. Ко плови Дунавом, тај га види само с леђа и уза њ прислоњену, доста неукусно дозидаву „дограду“. (С лица се одмах улази у трем, под тремом је мала гостионица, над њоме посластичарница, а над овом позоришна канцеларија. С левог бока улазак је у вратарев стан и на позорницу, а над · овим уласком је позоришна хаљинарница. С десног бока је улазак за кнеза.

На позорници су десно (од гледаоца) две мушке облачионице, лево две женске, острагу (у догради) облачионица за статистерију, сместишта за намештај и декорације, и сликарница. (С лева. је капија за коње и кола, с десна су степени на позорничне таване, где је и соба за поворишно оружје и друге реквизите.

На једно двадесет хвата, од позоришта идући к дунаву има једна џамија, која је претворена у фабрику за гас, којим се осветљавају све позоришне просторије.

„ехеерпо бгтаб Јесет,“