Позориште

| На комадиће кида махраму у руци, а теби до- Па камо пера, које ће је описати као Магда| дазви, као дај сваким комадићем кида по кома- | лину покајницу ! | дић од твога душевнога мира. Долази кући мужа свога болна, преболна Тако страшно потрести и силом свога при- права слика ништавила светског. | каза занети, уме само она. Ђаца се на колена и моли га да јој опрости. Не | Још није родила мајка јунакињу, која ће је | сме да прекорачи прага, док не добије опроштаја. у том призору надмашити ! Кад је тако болну, измучену, скрушену глеСилна је, страшна, је, дивна, је ! даш пред собом, одмах видиш, да јој је тужан

кад огњедух баца ватру из себе. гробље, у ком су сахрањене све радости, све наде Кад је таку гледаш и слушаш, долази ти, њеног млађахног живота. | као да се небо и земља развалом руше и као да Умире тихо, мирно у наручју мужа и сестре је у њеној души настала она стара, вечна, нема своје, умире као оно мали жижак, који тиња, |

Речи јој све суктају и куљају из уста као | живот пустолина грдна, а да јој је пусто срце | ноћ: прави хаос! |

|| тиња, плане, па се на један пут угаси! | прва | ПОЗОРИШТЕ У СТАРИХ РИМЉАНА, »)

Први пут се на сцени играло у Риму године | дошао је Андроник као заробљеник у Рим, те је 364 пре Христа. Те је игре тада давала држава. као роб Ливија, Салинатора, а после као ослобоПоплашили се били страшне куге, па дозввали ђеник глумио и учитељевао. Подухватио се, те из Хетрурије глумце, да умире богове, јер куге | превео Омирову Одисеју на латински, да се у се нису могли да отресу, ма да су свашта, већ | школи њоме служи, а осим тога је стао писати били покушали. Ти су глумци немо играли, а | по грчким примерима комедије и трагедије за пратила их је фрула. И пре тога било је доста | поворницу. Пантомими и песмама, што их је фрула домаћих и народних забава са, одређеним дра- | пратила, додао је дијалог. Томе је дијалогу основ матеким обликом, било је лакрдијашких пред- била приповетка (Тарша) каква, те су тако дела става са шаљивим и заједљивим разговорима и добила садржај, који је имао свезе и био по изпесмама, јер је у италских народа од природе весном плану изведен. Било је у тих дела већ већ дара за поругу и заједање, а уз то им је | неке вештачке округлине. гестикулација жива и нема игра на лицу пуна Историк Ливије прича, да је Андроник сам израза; али тек од како су дошли били они | у својим комадима излазио на позорницу као глуиграчи из Хетрурије, — вели Ливије (7, 2) — стали | мац, па се тако једаред од силног понављања су римски хомци за њима играти, а уз игру су уморио и промукао. С тога је молио, да сме нејош попевали сатиричан и што наши кажу рој- | какав дечко певати у место њега. Кад су му до| тански текст. Отуд се створила драматска зафуга, | пустили, метнуо је тог дечка пред свирца, те је | |

| |

драматско дело скоро бисмо рекли без репа и | певање дечково тим живљом гестикулацијом моушију. Створитељ правилне римске драме био је | гао пратити, што није морао бар гласа свога | Грк један из Тарента, звао се Ливије Андроник. | више напрезати.

| Кад су године 272 пре Христа заузели Тарент, (Наставиће се.)

%) Из дела: Видег апз дет ајбибишзећип Шеђеп уоп Н. УУ. 5ђец.

Са <= ЉИОТИЋИ, : СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Опет мало историје, али из енглеске. На влади је Је| („Бертрам морнар“, драма у Ф чина с предигром, лисавета. Она гони присталице Марије Стјуарткиње, пре| _ написао Бушарди, превео Н., приказан је на нашој по- | тенденткиње енглеске круне. Затворен је и Хамилтон; | ворници први пут у уторак 15. децембра 1881.) њега џелат Јелисаветин пропушта и он бежи у Доверу

МНОМ О НП ЕНИ И

их – а -