Позориште

|енннн___________-_-_______________

| -обур У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 1. ЈУНА 1882. Фулол-

„ва, „У ТОДИНА 0,»

ПОЗНЕ <>

БЈ 7

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

Излави свагда о дану сваке. представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Претплата се шаље администрацији „Поворишта“, у матичином стану, у Новоме Саду.

ПЕРА ОСЕГЕДИНАП.

ТРАГЕДИЈА ИЗ ПОВЕСНИЦЕ СРПСКЕ У ПЕТ ЧИНОВА, НАПИСАО ДР. ЛАЗА КОСТИЋ,

ЗА СРПСКУ ПОЗОРНИЦУ УДЕСИО А. ХАЏИЋ.

Поеле дуге припреме од стране позоришне управе и после многог нестрпљивог ишчекивања од стране публике, имадосмо прилике, да два дана једно за другим (26. и 27. јануара 0. г) видимо на нашој позорници толико хваљену и од „Матице Српске“ са наградом од 500 фор. награђену трагедију нашег песника, дра Лазе Костића.

Награда „Матице Српске“, нашег највишег књижевног форума у овим крајевима, и чувено и омиљено име дра Лазе Костића с једне стране, с друге пак стране позната изодавнашња припрема позоришне управе за представу ове трагедије и набава новог одела за исту, причинили су, те је навала првог вечера — јер онда се још није знало, да ће се представа „Пере Сегединца“ сутра дан поновити — толика била, какву наше српско народно позориште од свога постанка, још не памти. Бар резултат првога вечера исказао је толики приход, колико до сада још ни једно вече није донело. Биле су, да богме, и дене са једном трећином повишене, али је јагма око улазница, и поред повишених цена, толика била, да се оркестар морао у један крај галерије сместити, а место оркестра, било је напуњено редовима публике. Партер је тако пун био, да фактично у њега више није могло стати,и многи су из партера, зарад бољег места, радо на галерију ишли. Овој јагми и навали допринела је, осим споменутога, још и та околност, што је ово, пред полазак позоришне дружине, последња представа ове сезоне била, или боље, имала бити.

Појмљиво је дакле сасвим, да при овакој јагми

би и са стране) — јер треба знати, да

је и са стране много света на ову представу подолазило — нису поред најбоље воље позоришне управе могли добити приступа и улаза у дворану. (С тога се управа побуђеном нашла, да нам „Перу Сегединца“ одмах и идуће вече за тим прикаже, на чему смо јој ми особито благодарни, јер га заиста не ћемо имати прилике скоро на позорници гледати, по што је међу тим, сада већ, кад ми ово пишемо, угарска влада приказивање „Пере Сегединца“ с тога забранила, што се прилике, које се у тој трагедији износе, могу применити на, данашње наше црквене одношаје.

За кратко време бављења позоришне дружине, што га, је ове прошле зиме у Новоме Саду пробавила, имали смо прилике да видимо преко дасака наше позорнице три оригиналне трагедије прећи. И за велике позорнице био би ово добит, а у нашим сиромашним књижевним околностима ми овај појав као особито радостан поздравити морамо.

Некако се догодило, да су потписаноме рецензенту све три трагедије за рецензију у део пале, од којих су обе прве у овоме листу штампане. Већ пре, него што смо се упустили у оцену прве трагедије, ми емо се обазрели били по публици, да из ње оне утиске, што их је представа дотичнога вечера на њу учинила, у једну слику саберемо, да уз исту наша расматрања, упоредимо, и онда, на основу свега тога, свој суд изречемо.

Тог метода хтели смо се и овога пута држати, и с тога смо се трудили, да како за, време саме представе, тако и после ове, са што више страна мњења приберемо.

Па какав је утисак произвео приказ „Пере Сегединца“ 2