Позориште
обор 1 Фео~
~
ко је мрак и кад побеђује, Даница светлост и кад пада.
Дивно су изведени ови моменти трагичне борбе, и дивно представљени. да г. Липовца, важи
ВИОТИЋИ,
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(„Сеоска лола“ Поворишна игра с певањем у 3 чина, написао Е. Тот, превео и за српску поворницу удесио (. Дескашев, музика од Д. Јенка) — Г. С. Дескашев учинио би био роду глас, да је остао био при првом делу своје зараде око ове глуме, т. ј. да је њу само превео, а удешавање ва српску поворницу да је напустио са свим. Тим би, до душе, и отпала била лепа комповиција Д. Јенка; али нас то опет не би тако ожалостило, као што секира глума у овом облику. Кад ће се већ једаред научити наши преводиоци, или, као што се сами називају, прерађивачи, да туђу умну имаовину сматрају као светињу, коју не треба узурпаторски присвојити. Нама би та глума добро дошла била у чистоме преводу, где особе остају при својим именима, која им је сам писац дао, и где се певају оне арије, које је Еркел компоновао. Овако је дошао на поворницу неки пхбита сотаровфишт, дошли су Маџари са српским именима и са српским разговором, истакле се маџарске особине, пре кречене неким навови српским својствима, певале се неке сентименталне арије, ни маџарске ни српске, али са српским текстом, итд. итд. Оставимо сваком своје. Ни нама не би било право, да се који наш оригиналан комад преради за стран језик. Али то други народи и не раде, јер имају више такта. Ето, трифковићево „Љубавно писмо“ прикавује се на првој маџарској позорници, и то са српским именима особа. То бисмо могли и ми, и за цело не би нам шкодило ништа; на против.
Иначе је та игра добра, пуна живих епивода из сеоског живота, а и прикавана је врло добро. Да споменем само чланове, који су данас ступили први пут на овдашњу поворницу.
ТГ Марковић прикавао је сеоског лолу. На, његовој се игри опажа још мали траг почетништва, али м тај ће скоро нестати. Ако и није био свагда, гибак и окретан, уврок је можда и сама улога, која се врзе у средини између бећаризма, сентименталности и племенитог осећања, те задаје самом глумцу приличну главобољу. Друго је шта његово певање. То је било ва човека, који није прошао певачку школу, ванредно лепо. Красан, соноран тенор-баритон његов равлегао се по дворани, кад и кад нешто недиспониран, и само је онда био од слабијег утиска, кад га је пратила та ужасна мачија мувика. Да је певао бев њене пратње, било би му певање од већег ефекта. Уз то је г. Марковић лепа појава на поворници, што је ва цело публици у први мах дало повода, да га тако симпатично дочека. Надајмо се добру. Ваља нам још приметити, да је г. Марковић у говору
| | |
МА А О НИ нашин ваљан пијан Ка Ба
и овде што смо већ напред рекли о њему. А Даница (гђца Софија Поповићева) сада нам се тек указа у пуном чару свога светлог карактера.
(Наставиће се.)
глас свој сувише напревао, пуним устима говорио, те му тако говор није био природан |
Гђа Динићка је од своје плачне улоге учинила, "што се могло учинити; ја држим, да оно местимично бојазно ступање лежи у самој улови, а не у нарави гђе Динићке. Та улога је доста монотона, јер сирота Босиљка не испада никад из дешперације и ненада, и само минут пре него што ће се спустити завеса за ово вече, видимо је, да се смеши и радује. Аподиктичну пресуду, да боме, да не могу изрећи већ сад, после ове прве представе, али се надам, да ћу је моћи ва који дан искавати. За сада могу толико рећи, да је она глумица на свом месту, којој позорница није „кућа необична“.
ТГђца 21. Петровићева, морам одмах рећи, да ме је изненадила својом игром. Ту ти је све ишло природно, окретно и чисто, као што треба Узв то је гђца Петровићева глумица, која игра и онда, кад ћути. На моју повољну пресуду није упливисала њена лепа и пријатна, појава, већ баш игра њена. Ја сам уверен, да ће од гђце Петровићеве за кратко време бити врло добра глумица, нарочито ако се одучи од брвог говора. Дара за тај уметнички повив има, то се већ данас могло видити, Т Роп1а аутриз!
Гђца Т. Брашованова имала је у овај пар и сувише малену и невнатну улогу, а да би по тој могао изрећи
|
своје мњење. Али што је приказала, било је добро. Тако
је и са г. И. Станојевићем. Остали су глумци наши стари знанци, о којима ћемо
| већ у своје време прозборити коју више. За данас нека је доста. Само толико могу рећи, да су све партије и | све улоге добро и прецизно решене. То сам могао чути и од таквих гледалаца, који су навикнути да гледе тлумце-уметнике по великим варошима и који су наше глумце и глумице видили данас први пут. Ја сам знао, да нам је поворишно друштво добро, али сам се ипак ра-
довао, што сам чуо и такве гласове. М. С—.
| | |
(Недељни ред представа.) У четвртак 26. јануара: | с новом поделом улога први пут: „Виљем Тел“. Драма | у 5 чинова, од Фридриха Шилера, превео 6. Д. К. — | У суботу 28. јануара први лут: „Сиротињеки адвожат.“ Драма у 5 чинова, написао Павле Мерис. О Фран- | цуског. — У недељу 29. јануара: „Саћурица и шу- | бара“. Шаљива игра у 4 чина с песмама, из живота | пок. иришке слепачке академије, од Илије Округића, Срем- | ца. (Наградом увенчано дело.)
Издаје управа српског народног позоришта.