Позориште

го> У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 26. ЈАНУАРА 1884. = го ~

ГОДИНА [Х, «ав» |||| 3 |] бб»

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

Извлави свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

Цретплата се шаље администрацији „Позоришта“, у матичином етану, у Новоме аду.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(Наставак.)

Да се у Нов. Саду могао постићи толики сувишак, поред ванредно великих трошкова, допринела је много представа трагедије „Пера Сегединад“, од дра Лазе Костића. Та је трагедија, свега два пут приказивана и донела је свега 658 ф. 80 н. прихода. Власт је забранила даље приказивање тога комада, али пошто није још достављена званична забрана, то су учињени нужни кораци, да се добије писмени налог о забрани, жа би се на основу тога могло ремонстровати и искати, да се та трагедија сме и на даље представљати. Да би се подетакла воља за превођењем и прерађивањем добрих позоришних дела из страних језика, те да би се умножио репертоар добрим комадима, — решио је позоришни одсек, да, се досадања. награда од 5 фор. по акту повиси на 6 фор., а према вредности дела, према ваљаности превода и величини аката и на 8 фор по акту. За преводе класичких дела у стиховима одређиваће се већи хонорар. Сваки наградом откупљени превод сматра се као својина српског народног позоришта.

Како стран свет цени позоришна дела нашег рано преминулог писца Косте Трифковића, што их је ово друштво издало у „Зборнику позоришних дела“, види се отуда, што је по дозволи управног одбора шаљива игра „Љубавно писмо“ преведена на мађарски и немачки језик. Исти је комад не давно са особитим успехом приказан на, мађарској позорници у Будим-Пешти, Издана је даље дозвола, да се на мађарски преведе „Франпуско-пруски рат“. Осим тога превели су браћа Словенци две шаљиве игре од истога писца, и то: „Пола вина пола воде“ и „Честитам.“ Оба та позоришна комада, као и пре преведено дело

„Избирачица“, штампало је „Оловенско драматичко друштво“ у Љубљани у свом зборнику, што га исто издаје под насловом „Словенска, Талија.“ Доиста се можемо радовати и поносити, што је српско позориште лањске године ступило у књижевну узајмицу са овим братским словенским друштвом.

Поводом ужасне катастрофе, што је постигла бечко позориште „на рингу“ и што је покосила толико невиних живота, наређене су нужне мере ради предохране наше позоришне дворане од по жара, и учињено је све потребно, да се у елучају опасности публика што лакше спасти може.

Према 6. 20. устава друштвеног изабрао је управни одбор по ново за фискала друштвеног дра Илију Вучетића, који већ више година као такав служи бесплатно овоме друштву и делом и саветом.

Ваља ми овде напоменути, да је управни одбор поверенику друштвеном дру Стевану Малешевићу у Сенти као руковатељу добара из за-

кладе пок. Стевана Бадрљице одредио и издао

хонорар од 50 фор. за годину 1881.

С тешким срцем саопштавам славној скупштини жалостан случај, што је крајем прошле године задесио ово друштво и позоришну дружину. Члан наше позоришне дружине Васа Марковић, родом из Чанада, који је од постанка позоришта кроз двадесет година глумовао на нашој позорници — померио је памећу! Као лекар и сам сам се уверио о његовој тешкој бољетици — о његовом тихом меланхоличном лудилу. Глумац овај, који је на све стране познат као добар приказивач интригантеких улога, послан је од стране управе у опсервационо одељење будим-пештанске болнице, где је на молбу овога друштва во-