Позориште

оба 14 Фол

је 38 представе, једно село и корисница дружини. да време бављења у Земуну давана је свечана представа „Граничари“ у славу рођен-дана, Његовог Величанства нашег премилостивог краља. Друга свечена представа дата је у славу његове преузвишености бана хртатеког, приликом његовог доласка у Земуп.

| Из Земуна отишла је дружина у Старо Па- | | зуво, где се бавила од 1. до 15. септ. 1881. Дато | света 8 представа и једна корисница дружини. | Из Пазове кренула се дружина за Руму и ба- | | вила сеу њој од 15. септ. до 15. октобра 1881. | | Давало се 19 представа и једно село.

| (Наставиће се.) ||

| ВАЛКАНОКА ЦАРИЦА, |

(Наставак.) - |

Али док је у души Даничиној гадала енергија љубави све ниже и ниже, дотле је расла у њој друга. једна сила с теометричком прогресијом, докле није достигла пирамидалну висину. То је био: црногорски патриотизам, који се у Даници у толикој сили и светлости развијао, у колико се Отанков карактер у евој наготи црнога издајства показивао.

Прекрасно је ту изведен морални двобој у диалозима између Станка и Данице.

Станко јој ражареном од властољубља маштом описује све сласти будућега живота, када постане „балканска царица“ и стави круву од Балкана, на своје чело. А чујте шта му на то Даница у својој патриотској срџби одговара:

„Јуначка круна наша се омрви

Ах! знаш ли гдје Вал једа н крви Уз наш крш ваља сјајну ту круну! Знамења друга — звјезду и луну На српско небо јаничар приши,

Кад народ српски слободе лиши.

Не ваља круна из туђе руке,

Ко би је мога: носит' од брукег Ону ти на мач из крви вала

Извади што је о Лазара пала, Српске слободе изведи дјело,

На чело тад је ти носи смјело

О, дивно ли ће стојати Боже! Таква ме круна обрнут. може! Свуда да т пратим, гдје год би био, С тобом ће вјерна твоја Даница, Ал никад не ћу бит — издајица!“

Публика пљеска и кличе од радости. Станко се размишља, па опет слади Даници, како је лепо бити балканска царица. У Даници срџба патриотека расте у дивовским размерима, па му опет овако одговара:

„Прекини!.. Не грди!... Ја сам Зећанка, Црногорка, а кћер сам јунака!

То ти је царство балканско лажно,

А наше горско царство је снажно. Ловћен је виши и од Балкана,

| | Слобода света, та рајска мана, | Под њим се тихо с ловора срчв, |

| | Док царски хати уз Балкан трче!“ | Опет публика френетично пљеска и аплаудује. | Станко удари у политику опортунитета, не би ли | с те стране оборио тврде бедеме Даничиног па. | триотизма и приволео је, да бежи с њим „под | скут султану.“ Каже јој, како је сав отпор про- | тив Турака залуду, јер је сила њихова поплавила, већ цело балканско полуострво, сви су се већ || покорили „Кастриот и Херцег тек што се муче.“ | А Даница њему: | „Обадва они нек се потурче, | Па и ти в њима ми ћемо остат, Турскоме царству сто јада задат; Ми црни гениј вазда му бити, С нас се оно све равдробити. Околној браћи даћемо руку, ФКиво им помоћ, кад су у муку, Аманет свети то ће нам бити: __Братеке им боле братски превити. Нек твој Балкан с Ловћена прегледа, Па нека прегне, па нек се неда; Жали л ко крви и мушке главе, Нек ропетва јарам на шију ставе, Наша ће земља бити све јача, Јуначко гн'јевдо и гај пјевача !“

Опет публика пљеска и кличе одушевљено. Станко подилави с других страна, да поткопа тврди град патриотизма Даничина, па јој представља у живим бојама, како је Црна Гора гола, и сиромашна, сами крш и јад, те пита: шта је | веже за Црну Горуг

( поносом одговара му на то Даница: |

„Шта ме веже Све ме веже! Ваздух и крв, аманети, Муке, љубав, род и вјера |

И слободе пламен свети!