Позориште

-ообр 81 <еео~

Кикинду, где је од 1. јула до 15. септ. 1882. дато 89. представа. — За тим јеу В. Бечкереку од 15. септ. до 31. окт. давано 25 представа. — После тога бавила се дружина у Џанчеву од 1. нов. 1882. до 16. јан. 1883. и давала 39 представа. — У Вршцу је од 16. јануара до 21. марта дато 39 представа. — Из Вршца дошла, је дружина у Белу Цркву, где се бавила од 1. до 31. априла 0.7г. и давала је 17. представа. Осим тога давана је о преображењу свечана представа у славу рођен-дана, Његовог Величанства, нашег премилостивог краља. Даље је дружина у Вршцу суделовала, на бесели, која је давана у корист преноса костију слављеног песника Бранка Радичевића. У Панчеву суделовала. је дружина тако исто са тамошњим певачким друштвом на једној беседи.

__ Дружина је имала шест корисница.

Промена у представљачком особљу ова, је: Р. Џоповић иступио је из дружине 1. јула 1882., а на његово место узет је М. Марковић. Даље су иступили: В. Поповић, Н. Јовановић и Бр. Рашић. На њихова места узета су за сад двојица: М. Суботић и Н. Чавић.

Од женског особља одступила је од поворнице гђица Босиљка Хаџаћева, која се у Пан-

чеву удала. На њено место узете су две почетнице: гђица М. Решина, која се већ после 4 месеца вратила кући својој, и гђица Л. Петровићева, која се у дружини налази. Е

Репертоар је приновљен овим комадима: „Мати се мора удати“, „Библиотекар“, „Оиротињски адвокат“ и „Спрема се на бал“. Од старих на ново су научени ови комади: „Оветислав и Милева“ и „Ловудска сиротица“. Са свим нови су комади: „Сеоска лола“, „Адријана Лекуврерова“, „Наше жене“ и „Лијонски улак“. У спреми су: „Лудвик ХТ“ и „Отело“, који ће се за кратко време приказивати, док се набави потребно одело.

Да се нису дешавале неке сметње и неприлике, научило би се и више нових комада. Нарочито је у том погледу сметало често представљање и често путовање, које је са тегобама, скопчано.

Но управитељ се нада, да ће се скупштина, задовољити и са оволиким успехом, какав је позоришна дружина и поред толиких незгода за, ову годину показала.

Извештај овај узима се на знање и управитељу се изјављује захвала и признање на ревно| сном старању око напретка позоришног.

ЛО ТИЋИ,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Саћурица и шубара“, изворна шаљива игра у 4 чина, с певањем, из живота покојне иришке елепачке академије, од Илије Округића Сремца.) У недељу 29. јануара приказана је ова шаљива игра по толики и толики пут већ на нашој позорници. Ма да је на репертоару недељне представе био стари комад, он је не само недељну публику у пуној мери привукао, него свиу свима клупама редом могло видети пуно отмене публике, а. галерија била је управо препуњена. Резултат примања касиног није ивостао иза других вечери. А ово је најбољи докав томе, да се ова шаљива игра, која на многим другим местима (н. пр. у Сомбору, Београду и т. д.) није могла да освоји ва себе велику повориштну публику, нашој публици у Н. Саду јако допада. И може се заиста допасти, јер су типови, који се у истој шаљивој игри износе, црпени из народног живота у Срему, какав је овај био пре покрета и у прво доба уставне ере после покрета.

Кад би строго мерило критике на ову шаљиву игру применили, ми би рекли, да она у правом смислу и није шаљива, него народна, или ако оћете пучка игра,

као што се та врста повориштних игара поглавито код Мађара негује, који таквих игара на стотине броје, и који су за ову струку и нарочито позориште назидали. Многе од тих мађарских пучких игара изнесене су и на нашу позорницу, и како су мађарски народни типови овостраним Србима мање више повнати и обични, то су те пучке игре посрбљене, па се многе од њих као такве јако допадају и на репертоару одржавају. Ми емо одлучни противници овога посрбљивања, јер што је страно и нашем духу неприкладно, то се и не да посрбити, а што је мање више опште и нашем схваћању приступачно, то ћемо ми и у туђој хаљини, под страним именом врло лако разумети. Што се пак овака дела држе на нашем репертоару узрок је баш то, што су нам типови или већином повнати ив заједничког живљења са Мађарима, или што су сасвим општи. У „Саћурици и шубари“ су ти типови прави врпски специјалитети, друштвени продукти наших крајева, и то је прави узрок, што се „Саћурица и шубара“ нашој публици тако допада. (Свршиће се.)

Издаје управа српског народног позоришта,