Позориште

=== бб зе

кад није штедила „Бриселске чипке“, да се по гори и шуми немилостиво не деру. — И Т. Брашованова као Хедвига и Л. Шетровићева као мали Валтер показале су, да се с правом за њих каже, да су позоришни нараштај обогатиле даровитим и честитим прираском. То исто дока-

зује већ доста поодавна и Барбарић и овога је. пута као Арнолд сваку сумњу о томе растерао, | па ипак нам се учинио, каотица, која се у ка-|

везу од лета већ одучила па у први мах добив-

ши слободу полети, мислиш сад ће кљуном небо додирнути. Јест, али крилима недостаје вежбе, |

снаге. Па као штотици полетарици треба зрака, слободе тако и вољном глумцу треба занимања. Управа позоришна нема вере, поуздања башу оним млађим снагама које би по нашем мњењу кадре биле оправдати поуздање. Није добар принцип, што управу ту руководи; ми би јој са своје стране на пробу препоручили принцип Ј. Прелса, којп гласи: „штаб млађих снага треба допуњавати даровитим почетницима, никако пак рутинираним глумцима средње руке, па ће се тако доћи до потпуног персонала глумачког.“ Нек покуша управа па ми криви, ако се тај покушај не исплати. — Суботићу је сасвим доликовао Геслер, Милосављевић је Штауфахера а И. Станојевић Фиршта интерпретовао озбиљно и верно, а и Димитријевић се својеки латио био Улрика. — Једно још само не знамо, да ли је наиме Динић нашао чега смешног у стражару Фрисхарту, а рјапе у Харасу, или је млађи део публике нашао чега смешног у Динићевом баш

Фрисхарту и Харасу. |

НОзЗ ог И па | 1

(Народно позориште у Београду.) У народном позоришту београдском одређен је био за месец фебруар овај репертоар: Недеља 5. „Смрт Стевана Дечанског“, трагедија у 0 чинова, од Ј. (С. Поповића. — Среда 8., Адријана Лекуврерова“, позоришна игра у пет чинова, од Скриба п Легувеа, превео с француског К. Н. Христић. — Петак 10. „Марија Стјуартова“, трагедија у пет чинова, од Шилера, превео С. Д. Е.

— Недеља 12. „Наследник“, комедија у пет чи-

нова, од Е. Ожијера и К. Сандоа, (први пут.) — Среда 15. „Џаткул“, трагедија у пет чинова, од К. Гуцкова, превео П. Ј. Мостић. — Субота

18. „Натан Мудри“, драма у пет чинова, од Ле- | 7 удри ; ар У ,

синга, превео Ј. Хаџић-СОветић. — Недеља 19.

„Лондонски просјаци“, драма у пет чинова, напи-|

сали Дино и Лемоајен, превео Н. Н. — Среда 22. Две представе. — Субота 25. „Севиљски берберин“, комедија у четири чина, с певањем, од Бомаршеа, превео М. Петровић. — Недеља 26.

»„Фигарова свадба“, комедија у пет чинова, с певањем, од Бомаршеа, превео ЈГ. (први пут). —

| Среда 29. „Јованчини сватови“, таљива опера у једном чину, написали Мишел Каре и Кил Бар|бије, музика од Виктора Масеа, превео Н. Ј. у а (први пут). — „Спрема се на бал“, | шаљива игра у једном чину, по Ј. Ј. Станковском.

(Народно позориште у Загребу. „Нар. Нов.“ пишу: „Нашу Талију гони ове године немила, несрећа. Није само дуготрајна болест заравила | њезине чланове, него је кобна смрт почела косити и онако малену четицу њених свећеника. Тако нам нестаде даровитога Сл. Бана и вред| нога Фр. Ружића, кога смо прекјуче саранили. Њих смо изгубили за навек, а крај тога неумитна, болест откида нам с позорнице најбоље силе и смета сваком интензивнијем уметничком раду. Па не само међу глумце, него је и у управу продрла та несрећа, стежући јој деловање на минимум. Позоришни интенданат г. Ј. Кмнајвел, болује већ месец дана, те му се па несрећу болест не окреће на боље. Госпођу Сајевићку, тек што је ступила после тромесечнога одсуства на позор ницу, замени јунакиња позоришна, госпођа Ружићка-Строцијева, те леже у постељу, из које ће се једва концем сезоне вратити на поље свога уметничкога деловања. Осим ње болују још друге две главне силе гђца Ивка Краљева, која се такођер неће тако брво опоравити, и гђца Драгица Фрајденрајтова, која је иза свога, покуса у „КАњижничару“ још болнија отишла кући, него што је дошла, а сад јој је све горе. Да уз такве несреће не може бити особитог репертоара, разуме се само по себи: једно је само жалост, да се не можемо скоро бољему ни надати.

У таковим околностима дошло је гостовање гђце Алме Стефановићеве баш као што треба, погледом на репертоар. Права је срећа, да се и наша позната земљакиња гђца Собјескова склонила на гостовање на хрватском поворишту.

Гђца Собјескова · дошла је већ у Загреб, те ће глумити најмање у четири партије, и тоу Шилеровој „Девица орлеанској“, у Грилпарцеровој „Сафо“, у Сардуовој „Федори“ и „Адријени | Лекувреровој“. У колико нам је гђца позната у | двема од тих улога по свом лањском гостовању у Београду, ми се надамо, да ће отштинство задовољити и да ће јој оно бити захвално на помоћи у невољи, аи управа ће се позоришна можда потрудити, да гђцу, која је и изван Хр. ватске постигла лепих успеха, вадржи на нашој | позорници, за коју јеп онако апзолутно нуждно набавити неколико нових сила, ако се не ће у | драматичком развитку увести стагнација, која, | би могла бити од немилих последица за оми| љели наш драматички завод. Дани за гостовање

"гђце Собјескове нису још установљени,“

|

| Издаје управа српског народног позоришта.

~

Па

ЦР