Позориште

+ тодините.

ПОЗОВИТЕ ме

; 16. ФЕБРУАРА 1884. с=>=—

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази свагда о дану сваке представе на по табака.

— Стоји

Претплата се шаље администрацији „Поворишта“, у матичином ставу, у Новоме Саду.

за Нови Сад 48, а на страну 60 новч. месечно. —

ХАМ ЛЕ.

Трагедија у 5 чинова, од Виљема Шекепира, е енглеског превео др. Лаза Костић.

Хамлет. Кажите глумцима да се журе. (Одлави Полоније). Хоћете л и ви да их пожурите Обојица. Хоћемо, господару. (Одлаве Розенкранц и ГПилденстерн). Хамлет. Хој-хој! Хорације! Долази Хорације. Хорације.

Ево ме, драги господару, на вашу заповест.

Хамлет. Хорашје, ја се нисам дружио в поштенијим од тебе човеком. Хорације. 0! господару мој, Хамлет. Не, не ласкам; јер шта ми можеш ти користити, што немаш прихода, до вољети, на рухо, хлеб! Ко ласка убогом!

Нек језик лиже е глупог блага сласт,

а вито нека клеца колено,

где може ћер испузит. Чујеш ли: Чим душа моја мога бирати,

међ људма разликоват, изабра

ва себе тебе: јер си вазда ти

све трпео, а као не трпиш ништ; и благост и злобу срећину једнаком хвалом примао: благо што му је е умом удешена крв, те није рупа врули срећиној

под претом да јој свира. Дај ми тог

(Наставак.)

што страсти није роб, унећу га срцу ми на дно, срце срца мог, ко тебе што сам. — Али доста тог! Пред краљем ће вечерас глумити; једна ће наговестит појава, што ти казивах, оца мога смрт: Молим те, кад се појави тај Чин, свом енагом душе мотри стрица ми: Не изда л му се сакривено зло на један говор, онда онај дух нечастив беше што га видесмо, а машта ми је тако чађава Ко ковница Вулкана. Добро паз, јер мој ће глед му лице заквачит, па после ћемо саставити суд и оцену о виду његовом.

Хораљије. Разумем, господару мој, украде л ишта док се глуми глум, неопажен, ја плаћам крађу сву. Хамлет. Доколан морам бит,

Већ долаге: а ти

избери место.

Дански марш. Трубе.

Долави Краљ, Краљица, Полоније, Офелија, Розенкранц,

Гилденстерн и други.

Краљ. Како нам живи наш синовац, Хамлет ' Хамлет.

Прекрасно, вере ми; од камелеонове хране: једем ваздуха, кљукају ме обећањима. Ви не бисте ни копуна боље гојили.

Краљ. Мене се не тиче тај одговор; то нису

моје речи.

аћ

ђе