Позориште

Краљ.

Јесте ли чули причу Нема ли зар ту ни- | какве увреде! Хамлет. |

Нема, нема; само се шале, трују од шале; | никакве увреде на свету. |

| Краљ. | Како зовете ту игру: Хамлет.

Мишоловка. Како то: Метафора. Та је

глума слика неког убиства у Бечу: Гонсаго се вове војвода; жена му, Батиста. Одмах ћете видети; нитковска посла; ал' ништа за то! Ваше величанство, и нав, што нам је душа невина, нас | то не дира; пустите губаве нека се чешу, наша је кожа здрава. Долави Лукијан. То је неки Лукијан, краљев синовац. Офелија. Ви све знате, господару, као какав хор. Хамлет. Могао бих бити тумач између вас и вашег драгана, кад бих видео лутке како пупкају. Офелија. | Ви боцкате, господару, ви боцкате ! |

|

Хамлет. | Стала би вас јека док бисте ми савладали боц, | Офелија. | Све боље, и све горе. Хамлет. Тако треба да узмете ваше мужеве. Почни, крвниче! Немој се ваздан мрштити, почни. Хајде: — Гракћући гавран риче: освета. Лукијан. Црн ум, зла кап, зла рука, згодан чаб, Помаже доба, не види ни паб; Поноћних трава тров неокушен, Пакленим дахом трипут окужен! Покажи чаре, љути отрове. Да здрави живот одмах подрове.

(Сина отров заспалом у уши.)

Хамлет. Отрује га у врту, да му отме државу. Зове

ним италијанским језиком. Одмах ћемо видети, како убица задобија љубав Гонсагове жене.

се Гонесато: та прича има, а писана је одабра-.

мислила

Офвлија.

Краљ устаје. Хамлет.

Шта! Уплашен привидним пожаром 2 Краљица.

Како је, господару '

Полоније. Маните игру. Краљ. Дај ми коју свећу! — Хајде! Сви. Овеће, свеће, свеће! (Одлазе сви осим Хамлета и Хорација.) Хамлет. Рањени јелен сузе лиј, А нек се пгра здрав, Док један спи нек други бди, Таки је живот сав.

Зар ми не би то п шуме од перјаница (ако ми остале прилике однесу Турци), ув две изрезане ружице на мојим покулама, набавило чланство у каквој глумачкој дружини, а господине '

Хорацијо. На полак. Хамлет. На цело, ја. Јер, драги Дамоне, ти знаш, Тој круни прото див, А сад јој влада, Боже наш,

Баш прави, прави — ћурак. - Хорације. Могло је бити слично Хамлет.

0, драги Хорације% Ја дајем две хиљаде дуката на духову реч. Јеси л епавпо:

Хорације. Врло добро, господару. Хамлет. Кад онај спомену отров, Хорације. Врло сам га добро мотрио. Хамлет. А, ха! — Де, свирајте! Дед амо свирала!

Јер ако краљу приказ није драг, Не свиди му се ваљда, знао би га враг!

Ф а

пој АЕ

Да