Позориште

+

Излази св

лава | УО ШТА ме

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

агда о дану сваке представе на по табака. — ОСтоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

Претплата се шаље администрацији „Поворишта“, у матичином ставу,

] л ХК МЉЕТ Трагедија у 5 чинова, од Виљема Шекепира, е енглеског превео др. Лаза Костић.

(Наставак.)

Краљ. | помислим, да ће га метнути у хладну земљу. Сећа се оца. Мој брат ће дознати то, и тако вам хвала на Офелија. вашем добром савету. Хајде, моја кола! Лаку Молим вас, не спомињимо то; ал ако вас Ноћ, госпође; лаку ноћ, слатке госпође: лаку ко пита шта то значи, кажите му ово: ноћ, лаку ноћ! (Одлази.) (пева :) Краљ.

Идите за њом узастопце; чувајте је добро, молим вав.

Сутра је Видов-данак, хој, А ја ћу с прва вида

Доћи под прозор, девојко, твој, Да будем твоја Вида:

Обрну се, обрну се, На грудима је згрева,

Ат кад је, пусти, на поље пусти, Никада више дева.

(Одлази Хорације.) 0! отров јада дубоког; па све са смрти очине. Сад узми то, О Гертрудо, Гертрудо! Навале л' јади, нема уходе, но војском свом. Убијен отац јој, огиго ти син, причинив себи сам,

Бо раљ заслужен' прогон: народ заглибљен, Лепа Офелијо! у мислима, у сумњи нездрав, густ, Офелија. са смрти доброг старца; ми слудовасмо биља, на! Нећу вам се клети, ево крај: сахранив кришом га. Офелја јадница (пева.) застранила од себе, ума свог, Тако МИ Богородице, без ког смо слике, ил живина тек; Срамота, куку, тужно! Још сувише јој Јутрос дође брат Не штеди момак, чим си му на домак; из Францеске потајно, код куће Тако ми петла, ружно. чудом се храни, засео у облак, Узећеш ме, реко ви ми, шаптачи с нашли да му трују елух Док ме не испрелама; причама кужним смрти очине, А он одговара: по невољи ће, другог немајућ, И уво бих те, вере ми, имена наша носит клевета Да ниси дошла сама. од уста па до уста. Драга, Гертруде, Пра ја картачем то ме бије убојним,

задајућ смрт до смрти.

Од кад је тако: Д А ] (Чује се бука изнутра.)

Офелија. Краљица. Ја се надам, све ће бити добро. Морамо Куку! Какав хук' се стрпети; а ја не могу а да не плачем, кад Улази један Господин.

+